Oprez! Ove četiri prehrambene navike ubijaju ljude širom sveta!
U medicinskom časopisu "The Lancet" objavljen je šokantan novi izveštaj koji tvrdi da je čak petina smrtnih slučajeva širom sveta povezana s lošom ishranom - samo je u SAD u 2017. potvrđeno 11 miliona smrtnih slučajeva povezanih s lošom ishranom, a 'top' tri bolesti koje su ih uzrokovale su kardiovaskularne bolesti, karcinomi i dijabetes tipa 2.
Iako su se stope smrtnosti od raka, na primer, smanjile i za muškarce i za žene od 1999. do 2015. godine, novi izveštaj pokazao je da se stopa smrtnih slučajeva povezanih s prehranom povećala: u SAD je npr. 1990. godine iznosila samo osam miliona ljudi, naspram današnjih 11.
Evo šta izveštaj kaže, koje su najveće greške u ishrani zbog kojih se povećala smrtnost:
Nedovoljno orašastih plodova i semenki
Najveći nedostaci u optimalnom unosu zabeleženi su za orašaste plodove i semenke, navodi se u saopštenju, a pokazalo se da unosimo samo 12 posto preporučene dnevne doze. Studija kaže da bi idealno bilo 21 gram dnevno, a prosečni unos iznosi svega tri grama na dan. Naime, orašasti plodovi su izvrstan izvor proteina, vlakana, zdravih masti i vitamina.
- Umesto da jedete hranu s nezdravim zasićenim mastima, pokušajte da je zamenite sa šakom orašastih plodova - preporučuju iz Klinike Mayo.
Premalo mleka
Prema novoj studiji, dnevno unesemo u proseku 16 posto preporučene količine mleka (idealno bi bilo 435 grama).
Konzumiranje punomasnog mleka i drugih punomasnih mlečnih proizvoda povezano je s manjim rizikom od gojaznosti. Osim toga, punomasno mleko deci može da pomogne da bolje apsorbiraju vitamin D, a opšte je poznato da je usko povezano s jačim kostima.
Premalo celih žitarica
Njihov prosečni unos prema ovoj studiji iznosi 29 grama na dan, a idealno bi bilo uneti 125 grama dnevno.
Konzumacija dovoljne količine celih žitarica usko je povezana sa smanjenjem rizika od srčanih bolesti, boljim zdravljem probavnog sistema i pomoći u kontroli težine.
Cele žitarice su inače smeđi pirinač, ječam, zob, a puni su ih hleb od celog pšeničnog zrna, testenina od celovite pšenice i kokice.
Previše soli, slatkih pića i obrađenog mesa
Verovatno ste čuli za brojne posledice ispijanja previše slatkih i gaziranih sokova, a neke od njih su povećanje telesne težine, dijabetes i propadanje zuba. Povezuju se i s moždanim i srčanim udarom, demencijom i povećanjem težine. Previše natrijuma pak može da izazove visok krvni pritisak i srčani udar, a prerađeno meso može da poveća šanse za dijabetes, bolesti srca i neke vrste raka.
Izvor: 24Sata.hr
