'Lajt' proizvodi nisu zdraviji od originala: Uz to i goje!
Lajt (light) ili običan proizvod – Skoro i da nema dvoumljenja koju od te dve vrste mleka, jogurta, margarina, majoneza, bezalkoholnih pića, žitarica... istog proizvođača staviti u korpu. Prema nekim istraživanjima, više od 50% potrošača zainteresovano je za proizvode sa smanjenim količinama masti, soli, šećera, od kojih 25% tvrdi da su na dijeti, a 70% bi htelo da smrša.
Većina nih misli da su klasični, originalni proizvodi i manje zdravi od onih koji se reklamiraju s manje ili bez šećera, masti, da su niskokalorični... pa nije čudno da prehrambena industrija u tom segmentu bere sve veću zaradu. Ali, treba li im verovati?
Petogodišnje istraživanje
Deo stručnjaka tvrdi da nema dvoumljenja da su “light” proizvodi štetni. Jogurti sa smanjenim udelom masnoće goje više od punomasnih proizvoda, jer im se često dodaju šećeri i drugi aditivi kojima se nadoknađuje nedostatak masti, tvrde iz organizacije "Nutrition Science Initiative" upozoravajući i kako takva kombinacija dodataka dovodi i do otpornosti na insulin, što je osnova za gojaznost, pa i dijabetes tipa 2..
Tokom petogodišnjeg istraživanja Danci su, upoređujući rast potrošnje “light” proizvoda s rastom gojaznosti, došli do saznanja da oni jesu “krivi” za debljanje nacije.
No, samo zato što su zbog neinformisanosti mnogi s jednog originalnog proizvoda dnevno ili nedeljno prešli na neograničenu potrošnju “light-a”, objašnjava dr sc. Dario Lasić, načelnik Laboratorije za hemijske analize hrane Nastavnog zavoda Dr Andrija Štampar u Zagrebu, koji čarobnu formulu vidi u umerenosti, kako u “običnim”, tako i u “light” proizvodima.
Proizvod koji nosi etiketu “light”, lagan ili dijetalan, prema važećoj regulativi o prehrambenim i zdravstvenim tvrdnjama treba nositi i dokazanu tvrdnju jednog ili više svojstava koja utiču na dijetalnost te hrane poput smanjenog udela masnoća i/ili šećera, objašnjava on.
– Upoređuju li se "light" i običan majonez, primetno je da su ulja i masti u "light" proizvodu zamenjeni nekim drugim sastojcima kako bi se u njima smanjila količina energije najmanje 30%. U "light" majonez dodat je, na primer, modifikovani skrob i smanjen sadržaj ulja koje ima najviše kalorija – kaže Lasić.
Renomirani proizvođači uglavnom jako paze da su njihove tvrdnje istinite. No ima i obmanjujućih, pogotovo kad su u pitanju manje manufakture, iskustvo je ovog stručnjaka.
Na primer, za sok od aronije često se ističe da je pun vitamina C i gvožđ, a onda analiza pokaže da je vitamin “ubijen” pasterizacijom, a ni gvožđa nema dovoljno za tvrdnju.
Ne preporučuju se deci
– Veštački zaslađivači pak, čak ni stevija, "light" proizvodima ne daju originalne ukuse, a dok mislimo kako s njima unosimo manje masnoća, a time i kalorija, iz njih su možda nestali i poželjni nutrijenti poput vitamina A, D, E, pa i K, koji su topivi u mastima i jako bitni. To je i jedan od razloga zašto se “light” proizvodi nikako ne preporučuju i nisu primereni deci – objašnjava Lasić.
Prof. dr sc. Darija Vranešić Bender, nutricionistkinja i direktorka Vitaminoteke, kaže kako načelo umerenosti treba u svakom trenutku da bude ideja vodilja, kao i činjenica da je organizmu za optimalno funkcionisanje potreban uravnotežen unos svih nutrijenata (45-60% ugljienih hidrata, 25-30% masti, 15-20% proteina uz bitnih 25-30 g prehrambenih vlakana).
– Motivi za konzumaciju "light" proizvoda kontrola su telesne mase, poboljšanje ishrane, preporuka lekara kod šećerne bolesti, debljine, insulinske rezistencije, povišenog krvnog pritiska... Kako bi njihova konzumacija zaista bila delotvorna, nužne su selektivnost i umerenost. Odsutnost ili mala količina određenog nutrijenta (šećera, soli, masti) u "light" proizvodima često je shvaćeno kao poziv na njihovu neograničenu konzumaciju. Međutim, nikako ne treba zanemariti činjenicu da – uprkos smanjenoj količini – proizvod obično ipak sadrži dotični nutrijent, te da se njegovom povećanom konzumacijom postiže jednak učinak: povećan unos onoga što se izbegava.
Izvor: Večernji list
