Zdravlje

Zašto su mnoge dijete neuspešne?

Danas su stručnjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporučuju nedovoljno obrazovani lekari ili priučeni laici, donose više štete nego što daju koristi. Što su restriktivnije, to su štetnije. I to zbog više razloga, što mentalnih, što fizičkih.
04.11.2013. - 09:40h

Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana, kako većina dijetskih režima predlaže. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana (kao što bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vreme pravoslavnog posta), jer se za to vreme naše telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobičajeni kalorijski unos.

Šta se događa?

Kad unosimo manje hrane, naše telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo počnemo da funkcionišemo odlično na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Bazalni metabolizam je količina kalorija koju moramo uneti u toku dana da bi naši organi funkcionisali - srce, pluća, creva, jetra, termoregulacija itd, bez aktivnosti mišića.

Tada najčešće smršamo tako što, ili izgubimo nešto u težini (što podrazumeva smanjenje mišićne mase i količine vode iz ćelija), ili imamo smanjenje obima tela (što je bolje, jer to znači da smo smanjili zapreminu masnog tkiva, koje ima malu specifičnu težinu, pa nam vaga manje govori od garderobe, koja postaje komotna).

Za to vreme smo non-stop gladni i nervozni, ali imamo željene rezultate.

Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija odnosno merenje količine unete hrane snažan okidač stresa kod čoveka??) i vratimo se većem odnosno prethodnom kalorijskom unosu.

Obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma (koji se dešava relativno brzo u cilju zaštite energije za rad srca, mozga, jetre, pluća i svih drugih unutrašnjih organa), sad nam treba, umesto 48 sati, najmanje 4 nedelje da se naše telo podesi na novo stanje i da se poveća vrednost bazalnog metabolizma.

Dakle, prethodno uobičajena količina hrane koju smo jeli postaje prevelika u ovom periodu; tada dolazi do čuvenog jo-jo efekta i mi, ne samo što vratimo izgubljeno, već i dodamo malo masti na onu količinu koja je postojala pre dijete.

Bitno je znati koje namirnice dovode do "nagomilavanja" masti i važno je kako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.

Najbolje je kompletno promeniti način ishrane, napraviti pravu kombinaciju hrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu.

Ovo zvuči komplikovano i čini se da je jako teško, a zapravo je nešto najlakše što možemo za sebe da uradimo.