Nastanak TROMBA može biti opasan po život, a ovo su načini kako da ga sprečite
Krvni ugrušci se javljaju mnogo puta tokom života, i to najčešće kada se posečemo nožem ili ako se podrvgnemo hirurškom zahvatu. Oko rane se krv zgrušava kako bi se sprečilo dalje curenje dok se koža ne regeneriše. Međutim, kao i kod mnogih telesnih funkcija, do zgrušavanja može doći i u nepredviđenim situacijama i tada može biti opasno po život.
Gde nastaju krvni ugrušci?
Pre svega treba znati da postoje različiti tipovi trombova:
Duboka venska tromboza
Jedan od najopasnijih tipova krvnih ugrušaka je duboka venska tromboza koja se formira u jednoj od najvećih vena u telu, najčešće u donjem delu nogu.
Simptomi su oticanje donjih ekstremiteta, gubitak prirodne boje kože, osećaj toplote u tom delu tela, osetljivost ili jak bol. Neki ljudi nemaju nikakve simptome duboke venske tromboze.
Plućna embolija
Plućna embolija nastaje kada se formira ugrušak ili češće kad putuje do arterija u plućima. Ovaj tip ugruška je ekstremno opasan, jer blokira dotok krvi do pluća, objašnjava avaz.ba.
Mnogi ljudi umru od plućne embolije čak i u slučajevima u kojima se ugrušak prvobitno javio u nekom drugom delu tela. Ako primetite da vam je dah plitak, da imate bolove u grudima, kašljete krv i osećate slabost i vrtoglavicu, hitno se javite doktoru.
Srčani udar
Krvni ugrušak može se formirati u srcu ili doći do njega iz nekog drugog dela tela, blokirati protok i dovesti do srčanog udara. U tom slučaju mnogi simptomi su slični plućnoj emboliji.
Pacijent oseća jaku bol u grudima, koja se onda širi na ruke, leđa, vrat ili vilicu, oseća da mu je dah plitak, kao i vrtoglavicu i opštu slabost.
Moždani udar
Ugrušak koji blokira protok krvi do mozga može dovesti do moždanog udara čak i kod zdravih osoba. Takav ugrušak može se javiti usled povreda glave, poput potresa mozga ili zbog masnih naslaga na zidovima krvnih sudova.
Simtomi uključuju otežan govor, glavobolju, paralizu, vrtoglavicu ili napade slične epileptičnim.
Šta izaziva nastanak tromba?
Javljaju se najčešće nakon povrede, ali krv se može zgrušati i usled drugih faktora.
- Trudnoća - Kod budućih majki se povećava volumen krvi, što dovodi do većeg rizika od krvnih ugrušaka.
- Debljina - Gojaznost usporava protok krvi u venama.
- Pušenje - Pušenje oštećuje unutrašnje zidove krvnih sudova i povećava šanse slepljivanja trombocita.
- Kancer - Ljudi koji se leče od raka su u povećanom riziku od krvnog ugruška, zbog posledica koje hemoterapija ostavlja na telo.
- Nepokretnost - Mnogi ljudi razvijaju krvne ugruške tokom dugih perioda mirovanja, jer u slučaju nepokretnosti, srce teže pumpa krv kroz noge.
Kako sprečiti krvne ugruške?
Pre svega, treba se kretati. Ako radite sedeći posao ili ste vozač, treba praviti pauze na svakih sat ili dva, kako biste prošetali i protegli noge.
Redovno vežbajte i održavajte zdravu telesnu težinu. Pijte dovoljno tečnosti i redovno kontrolirajte zdravlje, naročito ako je neko iz porodice već imao neki opasan tromb.
