Hajde da se grlimo!

Ponekad je moćniji od osmeha, snažniji od reči, intimniji od poljupca. Pod njegovim "plaštom" horizonti su širi i veseliji, jer suvereno napada brige i hrani optimizam. On sklapa prijateljstva. Jača ih. Budi ljubav. Čuva je. Dobra vest je da zauzvrat ne traži ništa, potpuno je besplatan, ne zahteva nikakve posebne uslove, pa "uspeva" u svim prilikama. Predstavljamo vam njegovo veličanstvo - zagrljaj.

Iako ima status poželjnog začina svakodnevice, ponekad ga skrajnemo u fioke, pa tek kada zapadnemo u ozbiljnu krizu, raspišemo "poternicu" za njim. Hteli bismo instant rešenje u instant vremenu. Ali, u danu koji traje 24 sata, nama je potrebno da se grlimo bar šest minuta ili da razmenimo najmanje osam zagrljaja. Zašto? Zato što tek tada možemo da računamo na sve one privilegije koje dodir može da nam pruži.

Zdravlje čuva pod kontrolom

Ako ste pomislili da je teorija o zagrljaju kao protivteži bolu - mit, tu su naučnici da vas razuvere. Studije uverljivo brane tvrdnju da su dodiri melem za sva bolna mesta. Švedski istraživači objašnjavaju da je čak i utešna ruka na ramenu u trenucima krize vrlo delotvorna, jer kad god nas neko blago dodiruje, grli ili mazi pokreću se nervna vlakna na našoj koži koja delu mozga zaduženom za osećanja šalju informacije da smo srećni. Aktiviranjem tzv. C vlakana zaustavljaju se sva ostala koja bi mogla da prenesu poruke o bolu, pa ostaje samo osećaj čistog zadovoljstva.

- Ako posmatrate nekog ko nežno miluje i grli drugu osobu ili majku koja grli dete, imajte na umu da su ti pokreti rezultat aktiviranja "C vlakana", a ona su osnova dobrog vaspitanja - kaže profesor Frensis Mekgloun, koji ih je otkrio. - Jedno istraživanje je pokazalo da pacijenti bolje podnose loše vesti ako ih lekar prilikom saopštavanja dodirne. Uostalom, svima bi nam dobro došlo što više zagrljaja i nežnosti.

I psiholog Jasna Tintor tvrdi da dodir ima blagotvoran uticaj na fizičko i mentalno zdravlje.

- Tokom razmene zagrljaja, mišići se opuštaju i tako se oslobađa sva nakupljena tenzija u telu, a nervni sistem se vraća u balans - kaže Jasna. - Oni podstiču bolju prokrvljenost, čime se ublažava bol. Ne zaboravimo i da je dodir važan za jačanje imuniteta, što je pogotovo važno u sezoni virusa i gripa.

Australijsko istraživanje na čelu sa dr Entoni Grantom, psihologom sa Univerziteta u Sidneju, pokazalo je da zagrljaj oslobađa oksitocin, hormon koji pokreće osećaj sigurnosti i snižava nivo kortizola, čime se smanjuju doživljaji stresa, teskobe i usamljenosti. Osim toga, dodiri regulišu krvni pritisak i štite srce, pa ih mnogi lekari prepisuju kao terapiju.

Ljubav nas čini jačim

"Zagrljaj znači: ti me ne ugrožavaš, ne bojim se da budem tako blizu tebe, mogu da se opustim, osetim se kao kod kuće, zaštićen sam i neko me razume. Tradicija kaže da svaki put kada nekog iskreno zagrlimo, dobijemo još jedan dan života". Ovo su reči književnika Paula Koelja, koje se samo naslanjaju da naučno dokazane teorije o veličini zagrljaja.

Podaci istraživanja iz Severne Karoline pokazali su da kada bi se zaljubljeni par grlio na svakih 20 sekundi tokom susreta, nivo oksitocina bi se značajno povećao, a nivo hormona stresa smanjio.

- To se dešava zato što zagrljaj emituje osećaj podrške, a u tom slučaju dolazi do pojačanog lučenja oksitocina, mada su njegovi učinci veći kod žena - kaže vođa istraživanja dr Karen Griven.

Poznato je da svaki čovek ima potrebu da razmeni bar osam, a najbolje bi bilo 13 zagrljaja dnevno, ali da to većina ne čini. Zašto je važno da se grlimo?

- Zato što dodir gradi poverenje među ljudima, jača osećaj sigurnosti i bezbrižnosti, utiče na razvoj samopouzdanja. On nam pomaže da se osećamo voljeno i poštovano, da znamo da smo nekome potrebni, kao što je neko potreban nama. Svaki težak trenutak može da se zaboravi u zagrljaju roditelja, prijatelja, partnera, ali mi se često stidimo da nekome na takav način pritrčimo u pomoć ili odbijamo da nas drugi uteše dodirom - ističe Tintorova i dodaje da joj se čini da smo izgubili tu kulturu grljenja, što je pogrešno, jer smo se odrekli nečeg što je višestruko delotvorno.

Sagovornica kaže da je dodir snažniji čuvar ljubavi od poljupca, jer stvara dublju bliskost među partnerima, pa apeluje da se parovi grle što više i što duže.

- Ako već imate s kim da razmenjujete tu vrstu nežnosti, nemojte da budete škrti i ne dozvolite partneru da škrtari u tome. Postoje ljudi koji će vam reći da ne vole da se grle, ali verujte mi, to nije prirodno. Oni vam time šalju poruku da su nesigurni, da ih je neko povredio ili da pored vas ne mogu da se opuste i "ogole" - objašnjava psiholog.

Suština zagrljaja je i da nas nauči da ljubav nije jednosmerna, već dvosmerna ulica, pa onoliko koliko smo spremni da dajemo, toliko ćemo i dobiti.

- Ali, to ne znači da treba da pravimo računicu koliko smo puta u toku dana nekog zagrlili, nego da uvek imamo na umu da ako mi nikog ne grlimo, teško da će neko poželeti da grli nas. Zato je važno da emitujemo energiju topline, a ne distance - poručuje Jasna.

DUŽI ZAGRLjAJ - VEĆA SREĆA

* Prosečan zagrljaj traje 9,5 sekundi.

* Ljudi u proseku provedu 12 sati godišnje grleći se.

* Studije pokazuju da deca koju roditelji od rođenja nedovoljno grle kasnije nauče da čitaju ili hodaju i teže se bore sa stresom tokom života.

* Stručnjaci tvrde da veze u kojima je zagrljaj izuzetak, a ne pravilo, imaju daleko kraći rok trajanja.

* Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu "Emori" pokazuje da zagrljaj ima moć da sanira svaku emocionalnu ranu, pogotovo onu koju pokreće osećaj da smo sami, usamljeni, ostavljeni.

* Duži zagrljaj podiže nivo serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje i osećaj sreće.

* Dodir može da bude zamena za smeh i meditaciju jer nas, kako tvrde naučnici, uči da živimo u trenutku, prepuštamo se životnoj energiji i pravilno dišemo.

Izvor: novosti