TAJNE HOTELA MOSKVA: Misterija sobe 322 i otkud kamile na Terazijama?
Sobe beogradskih hotela kriju tajne kakve niko ne može ni da pretpostavi, a samo jedan delić o onome što se desilo u njima može da zaprepasti čudnovatošću. Ipak, da nije bilo tih dešavanja, ne bi bilo ni legendi koje se prepričavaju, a za koje se ne zna zna jesu li istinite ili ne.
U sobama glamuroznijih prestoničkih hotela odsedaju uglavnom stranci, ali kada su u pitanju navike – nema razlike – svako je čudan na svoj način.
– Naš hotel ima stalne goste koji borave u istim sobama, na primer 423, 124, 323, kao i u apartmanu 322. Pomenute sobe su komforne, lepe i sa lepim pogledom i kao takve ostavljaju prijatan utisak na gosta. Samim tim, naši posetioci osećaju posebnu vezu sa tim sobama i žele da borave isključivo u njima, priča za Dnevno.rs Slavica Pešić, marketing menadžer hotela Moskva.
Zaposleni u hotelu uvek se trude da ispune svaki zahtev gosta, pa su tako ostala zabeležena dva neubičajena zahteva važnih gostiju.
-Kada je sedamdesetih godina jedan od nesvrstanih državnika došao u posetu Beogradu, odseo je u našem hotelu. Sa sobom je, priča se, doveo i nekoliko kamila koje su bile smeštene u obližnji park. Svako jutro je sveže pomuženo kamilje mleko dovoženo u hotelsku kuhinju gde je kuvano, pa hlađeno. Sve iz razloga kako bi državniku bilo servirano hladno, uz doručak, baš onako kako voli, ispričala je Slavica zanimljivu anegdotu.
Robert Meknamara, koji je bio Sekretar odbrane SAD u kabinetu predsednika Kenedija i Džonsona, jednom prilikom je odseo u Moskvi.
– Ovaj visoki zvaničnik Sjedinjenih Američkih Država, pričaju zaposleni, bio je alergičan na prirodno cveće. Pa je, tokom njegovog boravka, predsednički apartman dekorisan cvećem od čiste svile.
Hotel Moskva svečano je otvoren 1908. od strane kralja Petra I Karađorđevića. Od polovine 20. veka je pod zaštitom države kao spomenik kulture grada Beograda.
U istoriji dužoj od jednog veka ovaj istorijski hotel i kafeterija ugostili su preko 40 miliona ljudi, a među njima i brojna slavna imena: Albert Ajnštajn, Ana Pavlova, Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Rej Čarls, Robert de Niro, Bred Pit, Bernardo Bertoluči, Maksim Gorki, Kirk Daglas, Majkl Daglas, Mila Jovović i mnoge druge.
I još da znate:
Hotel Moskva je otvorio kralj Petar I Karađoređević lično. Na svečanosti otvaranja svirao je Orkestar kraljeve garde, a gosti su bili najznačajniji ljudi tog vremena.
Nobelovac Ivo Andrić u kafeteriji hotela Moskva imao je svoj sto. Često je sedeo sam i pio blagu domaću kafu, sa ratlukom. Nakon dobijanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, privlačio je više pažnje javnosti – pa je odabrao intimniji sto na galeriji kafeterije hotela Moskva.
Predsednički apartman hotela Moskva ugostio je brojne slavne državnike i umetnike: Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Robert Mak Namara... Apartman nosi ime Alberta Ajnštajna, koga je u Srbiju dovela supruga Mileva Marić, poreklom sa ovih prostora - a bili su gosti naše kafeterije hotela ubrzo nakon otvaranja, 1908. godine. U predsedničkom apartmanu nalaze se originalni komadi nameštaja sa dvora srpske dinastije Obrenović.
Moskva šnit je pravi slatki brend Beograda. Ono što je Saher torta za Beč, Moskva šnit je za Beograd. Receptura od nežnog belog krema, reskih višanja, ananasa i breskvi nastala je davne 1974. godine, a kreirala ju je tadašnja šefica poslastičarnice „Moskva“ Anica Džepina. Priprema se u domaćinstvima širom regiona, ali ipak - jedan je original. I to upravo ovde.
