Rođen tata "Malog princa"

Antoan de Sent Egziperi bio je zaljubljenik u visine i maštar. Ostavio je niz romana o pilotima ("Južna poštanska služba", "Noćni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot"), roman "Tvrđava", ali zauvek je upamćen po knjižici "Mali princ" u kojoj na jednostavan način propoveda razumevanje, toleranciju i etičnost u odnosima u svetu, naglašavajući veru u moć preobražavanja čoveka.

Detinjstvo Antoana de Sent Egziperija je bilo teško - ostao je bez oca kada je imao četiri godine, sa 17 godina gubi mlađeg i jedinog brata Fransoa, a imao je još tri sestre od kojih je jedna umrla pre Drugog svetskog rata.

Poginuo je 31. jula 1944. kada su Nemci oborili njegov avion nad Mediteranom.

Tog dana je ovaj "maštar i zaljubljenik u dobre reči i plave visine", koji je još 1930. odlikovan ordenom Legije časti, nestao u borbenoj misiji kao pilot-izviđač savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, a ostaci njegove letelice pronađeni su tek 2000. u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvučeni 2003.

Serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine, koja se sada nalazi u muzeju u Buržeu kod Pariza.

"Da sam znao da je u tom avionu bio Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam gađao u Princa", rekao je pre neku godinu vremešni nemački pilot Horst Ripert.

Knjižica "Mali princ", koju čitaju generacije dece i onih koji su nekada bili deca, ulazi u srca, jer glavni junak - mali plavokosi dečak (koga pamtimo onakvog kakvog ga je pisac nacrtao, Egziperi je ilustrovao knjigu) otvara srce pilotu koga upoznaje u pustinji Sahari gde se našao posle kvara na letelici.

Za sve ljude zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za učenjake, one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo ćute. A ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema…
- Šta hoćeš da kažeš?
- Kad budeš gledao nebo, noću, pošto ću ja stanovati na jednoj od njih, pošto ću se ja smejati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ćeš imati zvezde koje znaju da se smeju!
On se i dalje smejao.
- A kada se utešiš (čovek se uvek uteši), biće ti milo što si se sa mnom upoznao. Ostaćeš mi uvek prijatelj. Poželećeš da se smeješ sa mnom. Otvorićeš ponekad prozor, onako, iz zadovoljstva… I tvoji prijatelji biće iznenađeni kad te vide da se smeješ gledajući u nebo. A ti ćeš im tada reći: “Da, zvezde me uvek zasmejavaju!” A oni će pomisliti da si lud. Ala sam ti podvalio…
On se i dalje smejao.
- To će biti kao da sam ti dao, umesto zvezda, šaku praporaca koji umeju da se smeju…”

Izvor: blic, srna, vikipedija