Kralj Milan budakom udario temelj srpskoj železnici
18. juna 1881. godine kralj Milan Obrenović obeležio je srebrnim budakom početak gradnje pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji.
Taj događaj zbio se "kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta" (to mesto je u blizini današnjeg mosta "Gazela" u Beogradu).
„Srpske novine“ od 8. avgusta 1884. godine obavestile su čitaoce i žitelje Srbije da su radovi na izgradnji prve železničke pruge u završnoj fazi i da će „Prva srpska državna železnica“ biti otvorena 23. avgusta, a predata javnom saobraćaju 3. septembra“ (po starom kalendaru).
Pripreme za polazak svečanog voza od Beograda do Niša i kasnije za otvaranje redovnog saobraćaja imale su zvanični i svečani karakter kako u pomenutim gradovima tako i u usputnih dvadeset železničkih stanica.
Bili su to naročito svečani trenuci za Nikolu Jovanovića i Krstu Balića, prve šefove železničkih stanica u Beogradu i Nišu, koji su označili polazak odnosno dolazak svečanog voza 23. avgusta 1884. godine i time ispisali prve stranice u istoriji železnica Srbije.
Prvim svečanim vozom od Beograda do Niša nije putovao kralj Milan Obrenović, koji je tri dana ranije otputovao za Beč preko novosagrađenog železničkog mosta na Savi kod Beograda.
Izgradnjom mosta povezane su srpske i austro-ugarske železnice, pa je ovo, uz izgradnju pruge Beograd—Niš, označilo realizaciju odredbi Berlinskog kongresa.
Redovan putnički saobraćaj otpočeo je 15. septembra 1884. godine (3. septembra po starom kalendaru).
Upravu i eksploataciju nad prvom železničkog prugom u Srbiji i prugama koje su se gradile do 1889. godine vršilo je Francusko akcionarsko društvo. Međutim, 21. maja 1889. godine ukazom namesnika oduzeto je pravo eksploatacije francuskom društvu i uprava nad železnicom prešla je u državne ruke. Srpske državne železnice raspolagale su tada sa 21 lokomotivom, 127 putničkih i 702 teretna vagona, a sve to korišćeno je na 532 km pruge, od čega je na prugu Beograd—Niš otpadalo 243,5 km.
Osim pruge Beograd—Niš, saobraćaj se odvijao na prugama Lapovo—Kragujevac, Smederevo—Velika Plana, Niš—Ristovac—turska granica, Niš-bugarska granica i Beograd—Savski most.
Putovanje od Beograda do Niša putničkih vozova trajalo je osam časova i 15 minuta a lokomotiva je na šest usputnih mesta uzimala vodu.
Tako je Srbija posle mnogo neizvesnosti dobila prvu železničku prugu, a time i određene koristi. Ubrzo se pristupilo izgradnji i drugih „priključnih“ pruga, koje su postepeno uvećavale mrežu železničkih pruga na ovom delu naše zemlje.
Izvor: Timočka pruga
