Avioni padaju, strah od letenja se širi! Ni poznati nisu imuni!

Znoje vam se dlanovi, kroz glavu vam prolazi serijal "Istraživanje avionskih nesreća", zatvarate oči pri poletanju stežući ruku saputnika? Ako vam je za utehu, niste jedini. Strah od letenja jedna je od najčešćih fobija savremenog čoveka. Prema podacima Međunarodne zdravstvene organizacije, svaki treći čovek oseća zabrinutost kad putuje avionom, dok između dva i deset posto svetske populacije ima fobiju od letenja. U Americi je ova pojava još izraženija zbog “11. septembra”, pa svaki šesti Amerikanac ima aviofobiju.

U poslednje vreme je, čini se, strah još izraženiji. Stiče se utisak da avioni samo padaju, bilo zbog tehničkog kvara, otmice terorista ili greške pilota. I ništa ne vredi što nas avio kompanije ubeđuju da je avion najbezbednija forma prevoza i da je veća verovatnoća da ćemo život izgubiti na drumu nego u vazduhu. Statistika je nemoćna možda i zato što je strah od letenja kompleksan. U njegovom korenu može biti strah od smrti, ali i od visine, zatvorenog prostora ili anksioznost koju izaziva činjenica da ne možemo izaći kad poželimo ili da ćemo nekako izgubiti kontrolu nad sobom.

Strah od letenja nije urođen, ali s obzirom na mnoštvo faktora koji po nas mogu biti opasni, jasno je zašto se tako veliki procenat ljudi plaši, podseća sagovornica "Života plus", psiholog Milica Prijović.

Matematika za utehu

Precizno, verovatnoća da ćete nastradati u avionskoj nesreći je 1:11.000.000, izračunao je 2006. godine Dejvid Ropejk sa Univerziteta u Harvardu. Mnogo je verovatnije da će vas napasti ajkula, 1:3.100.000, a najveća opasnost su automobilske nesreće - 1:5.000.

"Za većinu ljudi letenje nije uobičajeno i nalazi se daleko od svakodnevice. Pored toga, ono podrazumeva odvajanje od podloge, putovanje na velikim visinima i ogromnom brzinom. Ljudi mogu imati strah od pada aviona, što se može izjednačiti sa strahom od smrti. Ali, mogu se i plašiti da će biti zarobljeni u zatvorenom prostoru (klaustrofobija) ili da će dobiti panični napad tokom leta", otkriva Prijovićeva.

Kao i kod svih anksioznih poremećaja, podložnije su mu žene. Iako ne postoji tip ličnosti koji mu je sklon, neke karakteristike ukazuju na povećanu verovatnoću pojave straha.

"Takvi ljudi su češće introvertni i u životu izbegavaju rizike, vole pravila i poznate situacije, što im daje izvestan privid kontrole. Upravo je to jedan od razloga što se teže upuštaju u avanture koje podrazumevaju mnogo rizika i nepredviđenih okolnosti", objašnjava Prijovićeva.

I slavni plaču

Među slavnima koji ne kriju strah od letenja su mnogobrojni holivudski glumci. Dženifer Aniston priznaje da se trese kad god ulazi u avion, Kolin Farel letenje naziva neprirodnim, a Ben Aflek je doživeo traumu kada je kao devetogodišnjak leteo sam u Vašington, a avion se zapalio. Ali, kako kažu stručnjaci, većina ljudi sa fobijom nikad nije doživela ovako traumatično iskustvo, već se u korenu njihovih fobija nalazi nešto drugo.

Prema njenim rečima, presudan faktor za pojavljivanje straha od letenja je predviđanje negativnog ishoda i postavljanja pitanja poput "Šta ako mi nestane vazduha/pozli/doživim napad panike/se desi nesreća"? Zabrinutost zbog zamišljanja najgoreg scenarija nekad može toliko iscrpeti čoveka da odustane od leta. Ali, to neće rešiti problem. Istraživanje nemačkog „GFK“ instituta pokazalo je da 42 odsto putnika skreće pažnju sa straha slušanjem muzike ili gledanjem videa, dok 30 posto razbibrigu traži u razgovoru sa drugim putnicima. Osim toga, stručnjaci savetuju da se naviknete na zvukove u avionu, da prihvatite turbulenciju kao normalnu propratnu pojavu letenja, da zamišljate destinaciju na koju putujete kako biste skrenuli misli, da izbegavate kafu, vino i alkohol tokom leta jer ćete zbog njih biti dehidrirani, da obavestite stjuardese o svom strahu, da dišete duboko tokom poletanja, sletanja i drugih situacija kada osećate neprijatnost. Oni koji ne uspeju sami, ne treba da beže od traženja stručne pomoći.

"Jedini spas se pronalazi u sticanju uvida u uzroke straha, kao i u oslobađanju od iracionalnih i pogrešnih uverenja u vezi sa letenjem. Važno je da budemo dobro obavešteni o verovatnoći da nam se nešto loše desi u avionu. Zatim sledi oslobađanje od izbegavanja leta putem postepenog izlaganja situaciji uz korišćenje različitih psihoterapijskih tehnika, poput tehnike relaksacije. Najbolje je da to radimo uz pomoć psihoterapeuta. Uzimanje lekova na svoju ruku, bez prethodne konsultacije sa lekarom, nije preporučljivo", upozorava psiholog.

Izvor: Novosti