Andaluzija, lepotica koju su pokušali da dočaraju Lorka i Hemingvej
Opet je sanjam. Njene maslinjake, puste proplanke, beskrajno duge i osunčane peščane plaže, neotkrivena prostranstva, purpurne lijandere pokraj puta, stabla narandže. Oživljavam u snovima slatki ukus sangrije i paelje, fantastične zvuke flamenka, te strastvene igre koja ti opije srce zauvek. Moram da joj pišem, da joj kažem sve što želim, jer ne mogu da dozvolim da ne sazna sve šta je u meni probudila ova vrela, strastvena zemlja – Andaluzija!
Prvi susret sa vrelim jugom Španije bio je dovoljan da shvatim da je to ono za čim sam oduvek tragala na svojim putovanjima – da nađem mesto na planeti koju ću nazvati svojim drugim domom.
To je ono mesto na kom si svoj na svome, gde šetaš ulicama, opažaš nasmejana lica, upijaš mirise i energju koja se širi među ljudima, i osećaš se ispunjenim i srećnim. To je ono mesto koje te „kupi“ malim, ali vrednim stvarima i koje ti ne dozvoljava da ga zaboraviš.
Al Andaluz ili „Zemlja Vandala“ – kako su je nazivali Mavari kada su u VIII veku kročili na njeno tlo, bila je obučena u staro, izlizano odelo, koje nije uspelo da prikrije njen sjaj i lepotu. Osvajajući je, Mavari su je ogrnuli u novo, raskošno ruho kako bi svu njenu lepotu izneli pred lice javnosti.
Danas, obučena u raznobojne mozaike i asulehose, ogrnuta mavarskim palatama i vrtovima pod kojima spavaju bela sela, sa čašom sangrije u ruci i flamenkom u srcu, Andaluzija mirno drema na obalama Mediterana i Atlantika, posmatrajući vrelo afričko kopno i ljude koji su joj podarili taj sjaj i slavu kroz istoriju dugu skoro osam vrekova.
Mavarski pečat izmenili su i donekle razrušili Španci, kada su je u XV veku konačno stavili pod kastiljansku krunu. Dopunili su njeno raskošno ruho zlatom, brojnim građevinama i katedralama u kojima danas počivaju Kolumbo i kraljevska porodica.
Mnogi ne znaju da je osvajanje „Novog sveta“ pokrenuto upravo iz srca Andaluzije – Sevilje, koju je nekada plovna reka Gvadalkivir učinila najvećom lukom, a koja i danas mudro čuva tajnu o bogatstvu indijanskih naroda dopremanom u Zlatni toranj.
Spajanje i preklapanje umetničkih stilova svih koji su na ovoj zemlji ostavili svoj trag danas je kao rezultat dalo neke od najlepših gradova ne samo Španije, već i Evrope i sveta – Sevilju, Kordobu, Granadu, Malagu, Kadiz...
Malaga i danas čuva duh Pikasa, Granada je otvorila kapije raskošne Alhambre, dopuštajući da osetite duh X veka, Kordoba svojom Meskitom svedoči o nekadašnjem sjaju i veličini, Kadiz šarmira sve na Atlantiku u svojom elegancijom i sjajem, dok Sevilja kao vodeća zvezda u usponu prikazuje svoje mozaike i palate, a mudro čuva tajnu Kristofora Kolumba.
Svaki od njih ima svoju istoriju, svoju priču i svoje bogatstvo koje nesebično deli sa onima koji ih posete. Verovatno je to razlog što se u svaki od ovih gradova svi ponovo vrate, kako bi još jednom osetili mešavinu špansko – mavarskog duha, strast u španskim srcima i energiju koja nikada ne spava!
O Andaluziji su pisali mnogi poznati pisci poput Lorke i Hemingveja, pokušavajući da rečima dočaraju njenu lepotu. Sva njena lepota, međutim, ne da se opisati rečima.
Neki osećaji ostanu zauvek neizrečeni upravo jer ne postoje prave reči. Grč na licu flamenko igračice, strast u pokretima, zvuk ciganske gitare, smeh, neiscrpna energija i vrelina njenih stanovnika...
Lukava je i opasna ova španska lepotica. Tako se tiho i neopažano uvuče pod kožu. Kupuje te sitnicama dok je ne zavoliš. Jedino čega na kraju budeš svestan je da se moraš vratiti.
I vratićeš se...
Milena Matić, vodič turisticke agencije Jungle tribe.
