U kojoj zemlji je jedna osoba na vlasti bila 94 godine?

Reč je o Egiptu ili Arapskoj Republici Misir.

Egipat je transkontinentalna država čiji veći deo teritorije leži u severoistočnoj Africi, a manji deo (Sinajsko poluostrvo) nalazi se na području jugozapadne Azije. Egipat pokriva površinu od oko 1.001.450 km2.

Na zapadu se graniči sa Libijom, na jugu sa Sudanom, na severu sa Sredozemnim morem, dok na istoku s Izraelom i Gazom. Egipat je poznat po svojoj antičkoj civilizaciji i po nekim poznatijim svetskim spomenicima.

Evo nekih veoma zanimljivih činjenica o ovoj zemlji...

Oblik drevnih egipatskih piramida, veruje se, inspirisan je širenjem sunčevih zraka.

Egipat je najmnogoljudnija arapska zemlja.

Faraon Pepi II, koji je vladao u trećem milenijumu pre nove ere, vladar je sa najdužim stažom u istoriji, pošto je na tronu sedeo rekordne 94 godine. Kralj je postao u svojoj šestoj.

Isti faraon Pepi II navodno je oblagao robove medom kako bi oterao muve od sebe.

Egipatska zastava slična je zastavama Sirije, Iraka i Jemena. U pitanju je zastava arapskog oslobođenja: crvena boja predstavlja krvavu borbu protiv represije, crna predstavlja represiju, a bela svetlu budućnost. U sredini se nalazi zlatni Saladinov orao.

U proseku samo 2,5 kubna centimetra kiše godišnje padnu na Egipat.

Egipatska istorija se smatra da je počela 3200. godine pre nove ere, kada je kralj Menes ujedinio Gornji i Donji Egipat.

99 odsto populacije ove države živi na 5,5 odsto zemljišta.

Sa 83 miliona ljudi, Egipat je 16 najmnogoljudnija zemlja sveta.

Temperatura unutar Keopsove piramide u Gizi jednaka je prosečnoj temperaturi na Zemlji: 20 stepeni Celzijusa.

Egipćani nisu mumificirali samo ljude, već i životinje. Tako jepronađeno nalazište sa četiri miliona mumificiranih ptica ibisa.

Žene u Starom Egiptu su imale veća prava nego u drugim državama tog vremena. Mogle su da poseduju imovinu, vode svoje poslove i iniciraju razvod. Žene iz bogatih porodica su mogle da postanu doktori ili sveštenice. Postojale su i samostalne faraonke.

U Starom Egiptu šminkali su se i muškarci i žene, a verovalo se da šminka ima magične moći isceljenja.

Hleb je za drevne Egipćane bio najbitnija hrana, a pivo najbitnije piće. U grobnicama su sa preminulima često ostavljani i minijaturni modeli pivara kako bi mrtvak imao dovoljno piva u zagrobnom životu.

Heroglifi su nastali oko 3000. godine p.n.e., a postoji više od 700 simbola. Oni su se koristili samo za obredne i zvanične stvari, dok se u svakodnevnom životu koristilo pismo po imenu “hijeratik”, a kasnije je nastalo i pismo “demotik”.

Stari Egipćani su poštovali više od hiljadu različitih bogova i boginja. Najbitniji je bio Ra, bog sunca.

12 odsto egipatske radne snage danas zaposleno je u turizmu.

Egipat je 30. zemlja na svetu po teritoriji koju zauzima.

Egipćani su izmislili časovnik i prvi su imali godinu koja je trajala 365 dana.

Egipćanin Imhotep je poznat kao prvi lekar, prvi inžinjer i prvi arhitekta u istoriji.

“Mat” je bila najviše cenjenja; ova reč označava dobrotu, poštenost i pravednost. Tako se zvala i boginja istine koja je vagala sve Egipćane nakon smrti.

Reč “faraon” je nastala prvobitno kao nadimak za kralja, a znači “velika kuća”, pošto se verovalo da je telo vladala zapravo kuća u kojoj stanuje bog.

Keopsova piramida ima otvore koji su upereni u sazvežđe Orion kako bi duh vladara mogao da odleti pravo prema bogovima.

Najstarije sačuvano delo iz matematike je delo staroegipatskog pisara Ahmesa napisano oko 1650. godine p.n.e.

Najstarija smrtna presuda zabeležena je u Egiptu 1500. p.n.e., kada je tinejdžer bio osuđen na samoubistvo ili otrovom ili ubadanjem nožem u stomak, zbog praktikovanja magije.

Graditelji egipatskih grobnica su živeli u posebnim dobro čuvanim selima, i vodilo se računa da su dobro hranjeni, jer je njihov posao bio izuzetno važan.

Najstarija zabeležena mera težine je staroegipatska beka, koja se koristi i danas.

Sfingin nos je verovatno slomio islamski klerik Saim al-Dar, koji je u 14. veku obešen zbog vandalizma.

Istoričari smatraju da su stari Egipćani pre oko 4.000 godina bili prvi koji su uspešno hirurški ušivali rane.

Berlinski papirus sadrži dokaz o prvom testu na trudnoću u istoriji, koji se obavio 1800. godine pre nove ere.

Sfinga je najveća monolitna statua na svetu i veruje se da predstavlja Kefrena, sina Keopsovog. Sfinge generalno, veruje se, čuvaju grobnice.

Neke egipatske grobnice su imale toalete.

Kleopatra nije bila rodom Egipćanka, već Grkinja. Pripadala je dinastiji Ptolomejida, koja je na presto u ovoj zemlji sela nakon što je njihov osnivač i general Aleksandra Velikog, Ptolomej I Soter, osigurao sebi vlast u dolini Nila.

Egipćani su piramidu zvali “mer”, ali etimologija ovog izraza nije poznata. Reč “piramida” je od grčkog “piramis” – u pitanju je bio kolač u ovom obliku.

Kada bi Keopsovu piramidu isekli na kocke od 30 kubnih centimetara, bilo bi ih dovoljno da se opaše Mesec tri puta.

Najstarija haljina na svetu je iz Egipta i stara je 5.000 godina.

Drevni stanovnici ove zemlje znali su za Merkur, Veneru, Saturn, Mars i Jupiter, i dali su im imena povezana sa njihovim najbitnijim bogovima.

Egipćani su toliko pouzdano čuvali izveštaje o plavljenju Nila da današnji naučnici koriste njihove podatke kako bi bolje razumeli kišne obrasce.

Pošto heroglifi nemaju samoglasnike, nikada nećemo znati kako su Stari Egipćani izgovarali svoje reči.

Inače reč “heroglif” dolazi od od grčkih reči “hijeros + glife”, odnosno “sveto + pisanje”.

Izvor: Zanimljivosti dana

Pročitajte i:

Tamo ne možete da kupite Kokakolu, tamo je 99,8 odsto ljudi pismeno! Reč je o...