Bik Koji Sedi - Ponizio Amerikance i igrao u cirkusu
Na današnji dan 1890. uibijen je poglavica indijanskog plemena Sijuks "Bik koji sedi" (Tatanka Iyotake), koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije pod komandom Džordža Kastera.
Bik Koji Sedi (Tȟatȟaŋka Iyotȟaŋka), veliki poglavica indijanskog plemena Sijuksa (Lakota), rodio se između 1830. i 1835. gdoine u plemenskoj zajednici Hank-Papa. U detinjstvu se zvao Slonhe (Spori), da bi zaslužio drugo ime kao duhovni vođa i poglavica Sijuksa.
O njemu su po Divljem zapadu kružile razne, često izmišljene, a često i istinite priče. Neki su ga smatrali najboljim vođom i ratnikom koga su Sijuksi ikada imali, drugi su mu zamerali versku zaslepljenost i fanatizam, a neki su čak mislili i da je prorok!
Bledoliki nisu prezali ni od kleveta kada je bilo potrebno da se ocrni Bik Koji Sedi, pa ipak, niko živ nije mogao da mu porekne hrabrost, mudrost i ljubav prema napaćenom indijanskom narodu.
Crveni ratnici uvek su u svom vođi gledali heroja i junaka nad junacima.
Bio je sveti vođa i poglavica plemena Hunkpapa Sijuksa, poznat po slavnoj bici kod Litl Big Horna, 25. maja 1876. kad je vodio do pobede 3 500 ratnika Čejena, Sijuksa i drugih plemena protiv američkog Sedmog konjičkog puka kojim je komandovao general Kaster.
Međutim, proslava pobede nije dugo trajala. Američka vlada je poslala više hiljada vojnika u poteru, prisiljavajući mnoge Indijanace da se predaju.
Bik Koji Sedi odbio je predaju i poveo je svoje pleme preko granice u Saskatčevan, u hladnu Kanadu. Tu su ostali u egzilu dugi niz godina, daleko od svojih prerija, u hladnim šumama.
Posebno loše godine 1881. hladnoća i glad naterali su ih da se vrate u SAD i na kraju predaju.
Do 1884. godine Bik Koji Sedi bio je u zarobljeništvu, a onda mu je bilo dopušteno da se pridruži cirkusu "Šou divljeg zapada" (Wild West Show) čuvenog Bufala Bila, gde je slavni poglavica, boreći se za opstanak sebe i svoje porodice, zarađivao oko 50 dolara nedeljno, kao popularna atrakcija, jašući oko arene.
Postoje podaci da je uz to psovao publiku na indijanskom jeziku, što se nakon nekog vremena pokazalo kao neistinita informacija koju su podvaljivali tadašji mediji da bi od gordog poglavice napravili još većeg "divljaka" i tako ga ponizili.
Bilo je upravo suprotno. Svojim gordim stavom nametnuo se publici, njegovo ime postalo je slavno, a događaji vezani uz njega postali su glavna tema, često romantizovana.
Pričalo se da je sa 10 godina ubio prvog bizona, a meso dao starim ratnicima koji nisu mogli više sami da love. Nema potvrda te priče, ali se zna da je bio neustrašiv i hrabar borac koji je s 25 godina postao vođa.
U to vreme zaradio je mnogo novca na slikama i autogramima, a postoji podatak da je većinu dao prosjacima i beskućnicima.
Bik Koji Sedi ubijen je 15. decembra 1890. u Standing Rok rezervatu, prilikom hapšenja zbog sumnje da je povezan s religijskim pokretom "Ghost Dance" (Ples duhova)
U noći 14. decembra 1893. godine četrdesetak ljudi indijanske policije u službi Amerikanaca, na čelu sa Bikovom Glavom došlo je u Stending Rok blizu Grand Rivera gde je živeo Bik Koji Sedi. "Tvoji ljudi", rekao mu je Bikova Glava "rade nešto što zakon zabranjuje. Sada su u šumi i igraju zabranjenu „Igru duhova“. Zato moramo da te uhapsimo".
Bik Koji Sedi nalazio se u svom šatoru sa ženama i sedamnaestogodišnjim sinom, Gavranovom Kandžom. Nije se bunio, samo je rekao: "Pustite me da se obučem. Hoću da uzmem svoje najlepše odelo". Tada su žene počele polako da ga oblače i minuti su prolazili.
Kad je Bik Koji Sedi bio gotov, "Igra duhova" je već uveliko bila završena i ratnici su se okupljali ispred šatora svog poglavice. Bik Koji Sedi izašao je napolje okružen policajcima. Napolju je čekalo 160 crvenih ratnika.
Gavranova Kandža mu je doviknuo: "Govorio si da se nikada nećeš predati, a sad te odvode prljavi policajci!" A Bik Koji Sedi je odgovorio: "Ko kaže da sam se predao?" i zgrabio pušku.
To je bio znak za opštu uzbunu. U metežu koji je nastao poginuo je i slavni poglavica. Hitac jednog policajca pogodio ga je pravo u lice.
Dve nedelje kasnije američki vojnici su kod mesta Vunded Ni (Ranjeno Koleno) poklali mnogo Indijanaca, njihove žene i decu. To je bio jedan od najokrutnijih pokolja u istoriji američkog kontinenta koji je konačno ugušio svaki otpor crvenih ratnika. Tako se sa Bikom Koji Sedi završava prava istorija ponosnog indijanskog naroda.
Izvor: Politikin zabavnik, Tamo i ovde
Pročitajte i:
Marija Antoaneta: Jedina žena u istoriji koju je narod mrzeo
