5 neverovatnih tajni koje krije Mesec!
Mislili ste da na Mesecu ne vreba opasnost? Prevarili ste se, jer za početak, tu je lunarna prašina! Pogledajte šta još niste znali o Mesecu!
Po Mesecu je do sada hodalo 12 ljudi. Poslednji u nizu bio je Harison Šmit, astronaut misije “Apolo 17” koji je sleteo na Mesec 11. decembra 1972. godine. Od tada, Mesec posećuju samo bespilotne svemirske letelice.
Dok na zemljin satelit ponovo ne kroči ljudska noga, pročitajte 5 zaista neverovatnih činjenica o Mesecu!
1. Opasnost vreba iz mesečeve prašine
Jedna od najopasnijih stvari na Mesecu je lunarna prašina. Ona je sitna kao brašno, ali veoma gruba. Zahvaljujući toj teksturi i slaboj gravitaciji, ona je se nalazi apsolutno svuda na Mesecu.
NASA je doživela brojne probleme uzrokovane lunarnom prašinom. Pošto je sitan i oštar, ponaša se kao brusni (šmirgl) papir i jako brzo haba čizme astronauta. Takođe, dospela je i u svemirske letelice, skafandere astronauta, pa čak i u njihova pluća nekoliko. Pretpostavlja se da bi lunarana prašina mogla da probuši astronautsko odelo ukoliko bi joj ono bilo izloženo u dužem vremenskom periodu.
2. Na Mesecu se dešavaju potresi kao i na Zemlji ali...?
Iako je Mesec praktično mrtav komad stene s vrlo malo geološke aktivnosti na njemu se s vremena na vreme, kao i na Zemlji, ali i drugim planetama pa čak i zvezdama, dešavaju potresi. Postoje četiri vrste potresa na Mesecu – prva tri tipa su duboki potresi koje uzrokuju sudari meteorita ili toplinski potresi uzrokovani sunčevom toplotom a oni su relativno bezopasni. Četvrta vrsta ipak može biti vrlo neprijatna. Reč je o “plitkim” potresima koji mogu biti jaki do 5,5 stepeni po Rihteru i traju i po 10 minuta.
Naučnici još uvek nisu sigurni kako su potresi na Mesecu uopšte mogući. Potrese na Zemlji najčešće uzrokuju tektonske ploče, koje na Mesecu ne postoje…
3. Tone smeća!
Ljudi gde god da odu ostavljaju za sobom neko smeće, bilo da se radi o pikniku na Zemlji, ili poseti Mesecu. Tokom vremena, astronauti koji su posetili Mesec prema nekim procenama, ostavili su neverovatnih 181.437 kg veštačkih materijala!
Ruku na srce, astronauti nisu bacali okolo kore od banana, plasitčne boce ili limenke.
4. Umalo da bude planeta!
Ako nekoga pitate šta je Mesec, gotovo svi će vam odgovoriti isto: on je mesec, misleći na prirodni satelit drugih planeta. Ipak neki stručnjaci se neće složiti s ovom tvrdnjom. Već neko vreme u naučnim krugovima kruže priče o tome kako bi Mesec trebalo posmatrati kao planetu, a ne kao obični satelit, a jedan od razloga je taj što je on daleko najveći mesec u odnosu na svoju planetu u našem Sunčevom sistemu.
5. Na Mesecu su posmrtni ostaci čoveka!
Legendarni Eugen Šomejker, poznati astronom i geolog bio je odgovoran za naučno istraživanje kosmičkih uticaja i uspostavljanje metoda i tehnika koje su astronauti koristili za istraživanje Meseca.
On je i sam želeo da postane astronaut, ali je odbijen zbog manjeg medicinskog problema. To je ostala njegova najveća želja, pa ne NASA nakon njegove smrti, Eugenov pepeo poslala na Mesec Lunar Prospectorom 1998. godine. Njegov pepeo je danas razasut po Mesecu, pomešan s lunarnom prašinom.
