Osvajanje „Mutne Reke“

Da je Alpamajo, visoka 5947 metara, jedna od najlepših planina na svetu Željko i Iso su se uverili 3. jula kada su savladali njene oštre vrhove i neobičnu simetriju gotovo savršene piramide od leda. Probijali su se kroz sneg i glečer smerom dužine od 500 metara boreći se s nagibima većim i od 70 stepeni, pri kojima su morali da rastežu uže po snegu i ledu. Alpamajo pripada lancu planina Anda u Peruu Kordiljera Blanka i karakterišu je dva oštra vrha, severni visok 5390 m i južni visok 5947 m, koji su odvojeni uskim grebenom. Za razliku od ostalih ona je niža ali uspon na njen vrh smatra se jednim od najzahtevnijih. Upravo to je podstaklo dvojicu planinara da se uhvate u koštac i prepuste opasnoj igri njenih planinskih čari.

Željko Dulić je i dalje u Peruu odakle je stigao da izdvoji vreme za nas i odgovori na par pitanja. Šta je bilo najteže tokom uspona?
- Na osvajanje vrha krenuli smo oko dva sata iza ponoći i zato je bilo teško izboriti se sa snom, a pored toga tu je i konstantna hladnoća koja nas napada i otežava uspon.

Koje Vas sve misli okupiraju dok se penjete i šta je to što Vam pomaže da istrajete?

- Dok se penjemo razmišljamo prvenstveno o svojoj sigurnosti, o svakom pokretu i koraku u snegu i ledu. Osvajanje jednog vrha nije kraj misije već polovina uspeha jer je povratak, silazak s planine vrlo bitan. Svi zajedno se radujemo tokom penjanja i silaska i koliko možemo pričamo o našim najmilijima. Oni su sigurni u svojim kućama ali u mislima zajedno se s nama penju. To nam daje snagu.

Šta je bitno tokom osvajanja jednog vrha?

- Poštovanje prema planini na koju se penjemo je od neizmernog značaja. To nosite u sebi, ne činite reda radi. Kada se misija okonča, imamo običaj da kažemo: „Hvala ti planino što si nas pustila da osvojimo tvoje visine!“

I ovo nije kraj za naše planinare već početak jednog lanca osvajanja prirodnih tvorevina koje čekaju da se snimci ili reči o njenoj lepoti pronose svetom.