Otpisani u Zrenjaninu

Sa komšijom koji nas je zvao smo otišli do neke "kuće" - građevina je deo zadruge koja se nalazi u blizini i izgleda kao da će se srušiti svakog momenta, a plac nije ograđen. Kada smo prišli, imali smo šta i da vidimo. Srca su nam se slomila, a kolena počela da se tresu… Buve, krpelji, smrad, jad i tuga!

Dva psa - izgladnela, sama kost i koža, jedva živa, bez hrane i bez vode, okružena izmetom i urinom. Vlasnik ih je ostavio nekoliko nedelja pre zatvorene u kući kako ne bi mogli da pobegnu i da se spasu, kako ne bi mogli da dođu do vode i hrane, kako niko ne bi mogao da im pomogne! Ostavio ih je i otpisao... Tako su i dobili svoja nova imena po junacima kultne serije: Otpisani - Prle i Tiha.

Pse niko od komšija nikada nije video, ali se iz obližnje kuće konstantno čuju jauci i zavijanja. Rečeno nam je da u kuću retko kad neko dođe, ali sada niko nije bio bar nedelju dana. Odmah smo izašli na teren.

Iako pregladni, nisu se tukli između sebe, držali su se zajedno. Kada su nas ugledali, sabili su se zajedno u jedan ćošak i počeli da se tresu od straha. Preplašen na smrt, Prle je seo ispred Tihe, štiteći je svojim nejakim i mršavim telom. Tučeni, maltretirani, nesocijalizovani, uplašeni, cvileli su kada smo krenuli rukom prema njima da ih pomazimo. Prle je grebao beton svojim dugačkim kandžama, a Tiha se, od straha, i upiškila i ukakila. Pošto sami nisu hteli da idu, morali smo da ih nosimo do kola osećajući hrpu kostiju kako se trese od straha u našim rukama.

Odmah smo pozvali policiju kako bi izašli na teren i napravili zapisinik o mukama ovih životinja. Ubrzo su i oni stigli i pokušavali da sa kolegama dođu do informacija o vlasniku "kuće", a psi su odvedeni kod veterinara koji ih je pregledao i zgrozio se nad njihovim stanjem. Prema njegovim rečima nikada nije video takav slučaj izgladnjivanja. Rečeno nam je da su oni mesecima izgladnjivani!

Iako su bili pregladneli, nismo smeli da im damo mnogo da jedu kako ne bi poreopteretili želudac, s obzirom na to da dugo nisu uneli hranu u sebe. U obzir su dolazili samo lagani obroci, više puta dnevno, po malo. To nam je bio najteži deo, pravo mučenje kako za njih tako i za nas. Kako psima, koji nedeljama nisu jeli, dozirati obroke, dati šaku hrane koju oni progutaju u istom momentu, pa onda čekati par sati do sledećeg hranjenja. Bukvalno smo odbrojavali minute do svakog sledećeg obroka.

Iz dana u dan "Otpisani" su bivali sve bolje i bolje. Polako su sticali poverenje u nas, prilazili nam i radovali se svaki put kada nas vide. Tada shvatamo da oni, verovatno, nikada nisu bili maženi. Nisu ni umeli da se maze i umiljavaju kao drugi psi. Tužno i smešno u isto vreme. Prle bi pokušavao da sedne nekom u krilo sa svojim ogromnim koščatim telom, a Tiha bi cvilela od sreće kada nas ugleda i vrtela bi se u krug kao čigrica.

Postajali su sve veći i sve deblji. Nakon nekog vremena ispred nas su stajala dva prelepa psa. Prle i Tiha su se potpuno oporavili, socijalizovani, ugojeni, veseli, umiljati, bili su spremni da odu u svoje nove domove. Počeli smo sa traženjem potencijalnih udomitelja koji bi im pružili sve što do sada nisu imali. Dvoje divnih ljudi se javilo da ih udomi, dvoje ljudi koji su bili spremni, sa svojim porodicama da ih usreće. Najbitniji uslov bio je da nikada, ni pod kojim uslovima ne budu vezani na lancu ili zatvoreni uboxu. Udomitelji su na to pristali.

Zlostavljanje životinja je krivično delo. Onaj koji je sposoban da ovako nešto uradi psu, sutra će uraditi i čoveku. Prijavljujte maltretiranja životinja, nekom ćete spasiti život. Ako nikom drugom, toj napaćenoj životinji.

Ukoliko želite da udomite životinju, donirate, volontirate, javite nam se.

Ovu priču ispričali su nam volonterii udruženja za brigu o žuivotinjama Beta.