Zanimljivosti

Beg od korone: Lepa iznenađenja dolaze odande odakle im se najmanje nadaš...

Nisam razmišljala o putovanjima proteklih nekoliko meseci. Naterala sam sebe da ne razmišljam i da ne mislim ni na šta, da sam jedino kod kuće sigurna i zaštićena. Ali, kada sam shvatila da dolazi jesen i da ćemo po svemu sudeći opet biti zatvoreni, reših da Miholjsko leto iskoristim i da od ponuđenih opcija izaberem jednu od država koje imaju otvorene granice prema nama i da se lako kolima do njih dolazi i vraća. Odluka je pala, idemo u Bugarsku.

22.10.2020. - 14:30h | Autor: Ivana Kovačević
Bugarska ruža je grozan parfem, ali Bugarska je jedna od najlepših zemalja koje sam obišla
Bugarska ruža je grozan parfem, ali Bugarska je jedna od najlepših zemalja koje sam obišlafoto: Ivana Kovačevačević

Nekako, nikada nismo imali vremena za nju i samo smo je prolazili na drugim putovanjima. Nikada nam nije bila prioritet i sada znam da sam pogrešila. Shvatila sam to čim sam počela da istražujem i planiram ovaj put. Napravila sam plan za kružno putovanje, samo da zagrebemo i otkrijemo mali deo, ali za prvi put i to je OK.

Bugarska je dugo unazad jedna od najpopularnijih destinacija za letovanje naših turista, baš zbog toga smo je i izbegavali. I baš zbog toga je idealno sada je posetiti, kada je zatišje, da upoznamo komšije na pravi, izvorni način.

Bugarska je dugo unazad jedna od najpopularnijih destinacija za letovanje naših turista
Bugarska je dugo unazad jedna od najpopularnijih destinacija za letovanje naših turistafoto: Ivana Kovačević

Krenuli smo od glavnog grada, Sofije. Trebalo nam je četiri i po sata da stignemo - do naše granice je auto-put, posle ima mnogo radova sa bugarske strane, ali nisu gužve na putu.

Nisam mnogo očekivala od bugarske prestonice pa sam se pozitivno iznenadila. Sofija se nalazi u ravnici, a okružena je planinama i prepuna je arheoloških nalazišta. Uživali smo šetajući širokim ulicama i bulevarima upoznajući se sa gradom.

Nalazište oko metro stanice Serdica, iskopina iz rimskog perioda
Nalazište oko metro stanice Serdica, iskopina iz rimskog periodafoto: Ivana Kovačević

Ostaci burne i duge istorije prisutni su na svakom koraku i obišli smo skoro sve arheološke ostatke starog grada. Najviše nam se svidelo nalazište oko metro stanice Serdica, iskopina iz rimskog perioda.

Na samoj metro stanici se nalazi mala ali izuzetno vredna crkva posvećena Svetoj Petki, sagrađena između 11. i 14. veka, a deo fresaka u njoj je ostao sačuvan do danas. Šetajući Sofijom, primetili smo veliki broj katedrala, crkava, sinagoga i džamija.

Hram Aleksandra Nevskog je jedna od najgrandioznijih pravoslavnih bogomolja u Evropi i nezaostavan je bio u našoj ruti po gradu.

Hram Aleksandra Nevskog
Hram Aleksandra Nevskogfoto: Ivana Kovačević

Nedaleko od hrama, nalazi univerzitet St. Kliment Ohridski, najstariji univerzitet u Sofiji, osnovan 1888. godine.

Predivno uređena Sofija puna je parkova bogatih zelenilom u kojima je milina šetati po ovom mekom oktobarskom suncu. Moje mišljenje je da se kult parkova i cveća ovde održao još od vremena SSSR.

Šetali smo uskim ulicama, velikim bulevarima, upijajući duh i puls grada. Danas je Sofija brza, moderna i energična metropola koja ne krije svoje ožiljke iz prošlosti. Baš zbog toga se nadam skorom ponovnom viđanju.

Sofija
Sofijafoto: Ivana Kovačević

Put nas dalje vodi ka Varni.

Čim smo izašli iz grada, auto-put prestaje. Vožnja do Varne traje oko pet sati po putevima koji nisu skoro sređivani, gde je maksimalno ograničenje brzine 60 km/sat. Ne mogu da kažem da je vožnja bila uzbudljiva, ali vozili smo po pola i planirali listu za obilazak u Varni.

Varna je najveći primorski, a treći po veličini grad u Bugarskoj. Prostire se na kraju Varnerskog zaliva, velik i moderan, interesantne arhitekture i bogat ponudom kulturnih sadržaja. Posebno se ističe katedrala Uspenja Presvete Bogorodice, arheološki muzej sa najstarijom kolekcijom zlatnih predmeta i očuvani ostaci rimskih kupatila. Prelepo šetalište i park pored mora (morski vrt) u kome se nalazi i pomorski muzej. Lepa peščana plaža na kojoj smo se izležavali i upijali oktobarsko sunce. Iako je bio vikend, nije bila gužva pa smo uživali u miru.

Varna
Varnafoto: Ivana Kovačević

Nastavljamo put ka Nesebaru, usput obilazeći manje više svako selo da još nešto novo vidimo. Put je opuštajuć, pejzaži se ne mogu svrstati u morske, ali su živopisni i vazduh je božanstven.

Put nas vodi i kroz letovalište Sunčev breg. Sablasno izgleda, pusto, baš ništa ne radi, samo ogromni kompleksi kičastih hotela koji mi se uopšte nisu svideli. Sva sreća pa nije sezona. Spustili smo se na plažu, što bi se reklo, kada smo već tu da i nju čekiramo. Plaža je peščana, lepa i velika. Samo par kupača. Njeno prostranstvo podseća na veliku ulcinjsku plažu kada gledate po plaži i ka pučini, a kada se opet okrenete ka gradu, sablasne ružne građevine kojim je čovek bukvalno upropastio prirodu vas vrate u realnost. Baš žalosno.

Sunčev breg
Sunčev bregfoto: Ivana Kovačević

Mi nastavljamo ka Nesebaru, poznatom letovalištu na obali Crnog mora. Poluostrvo na kome se nalazi Stari Nesebar sa novim gradom povezuje prevlaka i stara vetrenjča na njoj. Dočekuju nas kamene ulice, drvene kuće i taverne.

Nesebar
Nesebarfoto: Ivana Kovačević

Stari Nesebar je šarmantan gradić i jedan je od najstarijih u Evropi. Osnovali su ga drevni Tračani pre više od tri hiljade godina. Danas je pod zaštitom UNESCO sačuvan kao deo svetske kulturne baštine. Obišli smo ga i istražili uzduž i popreko, usnulog i okupanog jesenjim suncem a na kraju smo uživali u ručku sa pogledom na more.

Nesebar
Nesebarfoto: Ivana Kovačević

Hrana na primorju je raznovrsna - morski plodovi, školjke i riba su OK, a cene pristupačne. Mada, imam sasvim malu zamerku - fali malo mediteranskog šmeka u pripremi hrane.

Uputili smo se dalje ka Burgasu. To je drugi po veličini grad na primorju, a četvrti u Bugarskoj, odmah iza Varne. Grad sa istoka "grli" more, a sa kopna na zapadnoj strani okružuju ga Vaja, Atanaskovo i Mandrensko jezero. Grad ima pravi industrijsko-primorski šmek. Dani su nam protekli u ležernoj atmosferi, a ni noću nije dosadno.

Burgas
Burgasfoto: Ivana Kovačević

Imala sam predrasudu o tome kako Crno more i nije baš neko more, najviše zato što voda nije slana kako smo navikli i koliko očekujemo da bude. Voda jeste slana, doduše, nešto manje nego u drugim morima, ali zato jutarnji vetar nosi onaj slani, prepoznatljiv miris i morski ugođaj nam uopšte nije nedostajao.

Burgas je moderan evropski grad i u njemu zaista ima šta da se vidi i doživi - ulice, zelenilo, uređenost i čistoća su na nivou evropskih metropola. Jedan od simbola grada je festival figura od peska, koji svake godine posećuje veliki broj ljudi.

Mir, šum talasa i daljina...
Mir, šum talasa i daljina...foto: Ivana Kovačević

Auto-putem nastavljamo ka Plovdivu. Tamo nas čeka S. drug iz detinjstva koji dugi niz godina živi u tom gradu. Dogovor je da nas vodi u obilazak. Ulazak u Plovdiv nije obećavao, međutim, kada vam je vodič lokalac koji voli i dobro poznaje grad (a i sam obožava da obilazi planetu) u kojem živi, a usput ima onaj žar da prenese utiske i ispriča priču o gradu na sedam brežuljaka, ne možete da se ne zaljubite u Plovdiv.

Stari naziv grada je Filipopolis i jedan je od najstarijih u Evropi i šesti najstariji u svetu. Njegova istorija piše se već 6.000 godina. Stari deo Plovdiva je deo UNESCO svetske baštine. To je mesto koje ne smete da propustite! Područje bogato umetničkim galerijama i istorijskim građevinama. Ulice popločane kaldrmom još više doprinose šarmu grada i datiraju iz rimskog perioda.

Plovdiv
Plovdivfoto: Ivana Kovačević

Etnografski muzej je kuća koja datira iz perioda bugarske renesanse i važi za najlepšu u Plovdivu. Proglašena je nacionalnim spomenikom od posebnog značaja. Muzej je bio zatvoren tokom našeg boravka, ali uspela sam da zvirnem preko ograde i ako ništa drugo, zbog te kuće ću morati da se vratim u Plovdiv.

Antičko pozorište se proteže i nalazi na uzvišenju i ima predivan pogled na centar grada. Rimski stadion u glavnoj pešačkoj ulici Plovdiva je važan spomenik iz antičkog doba.

Antičko pozorište u Plovdivu
Antičko pozorište u Plovdivufoto: Ivana Kovačević

Danas je ovaj grad važan ekonomski, saobraćajni i kulturni centar. Ljudi su opušteni, gradska užurbanost nije velika a poznat je, ne samo u Bugarskoj nego i šire, kao grad sa najboljim noćnim životom.

Uživali smo u njegovoj bogatoj kulturno-istorijskoj baštini, brojnim vidikovcima i parkovima. Po meni je Plovdiv definitivno najlepši i najsadržajniji grad u Bugarskoj koji sam do sada posetila i drago mi je što smo ga ostavili za kraj, nisam se pokajala.

Plovdiv
Plovdivfoto: Ivana Kovačević

Puni utisaka krećemo kući, šest sati puta, taman da sumiramo sve što smo videli i doživeli u poslednjih nekoliko dana. Ali, prvi zaključak koji smo doneli jeste da ne treba olako da shvatamo zemlje koje nisu na glasu kao turističke Meke i da uvek treba dati šansu skromnim, usputnim stanicama, jer lepa iznenađenja dolaze odande odakle im se najmanje nadaš...

Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net