Zanimljivosti

Kakvog je ukusa vaša ličnost? Šta hrana koju jedete otkriva o vama?

Prema rezultatima raznih studija u proteklih nekoliko godina, zaista jesmo ono što jedemo. Istraživači su otkrili da su ljudi koji vole slatkiše, kao što su bombone, karamele i čokoladni kolači, skloniji tome da budu prijateljski nastrojeni i saosećajni – prave slatke dušice. Saznajte – kakvog je ukusa vaša ličnost!

05.09.2020. - 17:00h
žena jede
žena jedefoto: Depositphotos/evgenyataman

I dok su dostupnost, kultura i navike ogromni faktori u određivanju hrane koju konzumiramo, u proteklih nekoliko godina su rezultati više studija pokazali da osobine ličnosti takođe imaju određenog uticaja na ono što izaberemo da stavimo u usta.

Na primer, prema istraživanjima Džona Hejsa, profesora nauke o hrani na državnom Univerzitetu Pensilvanije (koji priznaje da obožava ljuto više od 20 godina) i bivše studentkinje Pen Univerziteta Nađe Birns, ljudi koji vole da se voze na brzim rolerkosterima ili uživaju da budu u centru pažnje na žurkama će verovatno pre naručiti najljuća pileća krilca u ponudi.

U sklopu dve različite studije, Hejs i Birnsova su proučavali ulogu koju ličnost igra u konzumiranju začinjene hrane.

Hvalisavci uživaju u začinjenoj hrani

U okviru prve, koja je objavljena 2013, Birns i Hejs su prikupili odgovore 97 ljudi koji su rangirali intenzitet uzoraka kapsaicina (alkaloida iz ljute paprike). Kada su uporedno analizirali njihove odgovore i rezultate istraživanja ličnosti, otkrili su da ljudi koji vole senzacije (na primer, oni koji vole da voze brzo po krivudavom putu) skloniji su začinjenijoj hrani.

Takođe su otkrili i da su ljudi koji su osetljivi na hvaljenje i nagrade na takmičenjima takođe skloniji tome da jedu začinjenu hranu.

Druga studija, objavljena ranije ove godine, potvrdila je ova otkrića i pojasnila da iako osoba koja je osetljiva na nagrade možda jede začinjenu hranu, to ne znači da je obavezno i voli.

Druga grupa istraživača je 2011. godina ispitivala da li konceptualne metafore, kao kada nekoga do koga nam je stalo nazivamo „slatkim”, mogu da nam pruže uvid u procese ličnosti. Posle pet različitih studija, tokom kojih je proveravano da li učesnici žele da učestvuju u još jednom istraživanju, bez ikakve kompenzacije, istraživači su otkrili da su ljudi koji vole slatkiše, kao što su bombone, karamele i čokoladni kolači, skloniji tome da budu prijateljski nastrojeni i saosećajni – prave slatke dušice.

žena jede čokoladu
žena jede čokoladufoto: Depositphotos/Knut_Wiarda

Psihopate i gorki okusi

Što je možda još važnije, naklonost ka slatkišima je bila analogna laboratorijskim merenjima društvene funkcionalnosti (kao što su pomaganje, dijeljenje i dobrovoljni rad).

S druge strane, osoba koja voli crnu kafu, tonik voter ili rotkvice bi mogla da bude psihopata. Prema jednom radu austrijskih istraživača, objavljenom prošle godine, sa skoro 1 000 ispitanika, oni koji vole gorku hranu i pića su skloniji tome da imaju asocijalne lične osobine, na prier, da budu manipulatori i bezosjećajni.

“Ispostavilo se da je generalna sklonost ka gorkim ukusima snažan pokazatelj makijavelizma, psihopatije, narcizma, i svakodnevnog sadizma”, pišu autori studije.

Šta više, rezultati sugerišu da je to koliko neko voli gorku hranu i pića postojano povezano sa time koliko je mračna ličnost.

I dok su naučna istraživanja još uvek u ranoj fazi, Alan Hirš, neurolog i psiholog specijalizovan za lečenje gubitka čula mirisa i ukusa u Fondaciji za tretman mirisa i ukusa u Čikagu, već godinama povezuje lične osobine i sklonost ka određenim ukusima. Napisao je niz knjiga o tome, uključujući i knjigu “Kakvog ukusa je vaša ličnost”.

Hirš kaže da su on i njegov tim ispitali ukus i profile ličnosti više od 18 hiljada ljudi, i pravili korelacije koristeći sve, od grickalica i doručka, do različitih ukusa sladoleda. Hirš kaže da je jedan od mogućih razloga koji bi objasnili zašto ono što konzumiramo u tolikoj mjeri govori o tome kakvi smo, povezano sa periodom od rođenja pa do sedme godine. To je najvažnije vrijeme kada stičemo sklonost ka određenim ukusima hrane.

On takođe ukazuje i na to da se delovi mozga koji imaju veze sa našom ličnošću i oni gde su naši sistemi za miris i ukus nalaze u istoj oblasti.

“Anatomski su veoma blizu jedni drugih. To ima nekog smisla”, objašnjava on.

Votka i karakter

U sklopu jedne studije su ispitivane sklonosti ka ukusima votke. Početkom 2000. su je naručili tadašnji distributeri votke Stoličnaja, i istraživači su obavljali višesatna ispitivanja ličnosti. Subjekti su onda naslepo degustirali votku sa raznim ukusima, uključujući breskvu, vanilu, pomorandžu i druge, čime je napravljena korelacija između sklonosti ka određenom ukusu votke i ličnosti.

Prema Hiršovim otkrićima, ljudi koji kažu da vole votku sa ukusom breskve su češće „živahni, dramatični, i puni entuzijazma”. S druge strane, ljubitelji votke sa brusnicom su češće ozbiljni, dosadni u krevetu i rade previše. U međuvremenu, konzumenti votke sa vanilom su „impulsivni i nošeni emocijama”, i vole društvo drugih ljudi, piše aura.ba.