Zanimljivosti

Introvertni, esktrovertni ili ambivertni: Kom TIPU LIČNOSTI vi pripadate?

Da li ste tihi i povučeni ili glavni u društvu ili imate osobine oba "sveta"?

28.07.2020. - 15:00h
foto: Depositphotos

Koliko ste puta čuli da se za neku osobu kaže da je ekstrovertna? Ili, za nekog povučenog, da je introvertan?

Iako mnogi misle da postoje samo ova dva tipa ličnosti, zapravo, postoji i treći – ambivetan tip, koji sadrži po nešto iz oba sveta.

Stručnjaci se slažu da postoje tri tipa ličnosti ali se uglavnom zna za dva – introverte i ekstroverte. Većina ljudi smatra da su ekstroverti glasni i naporni, vole da su u centru pažnje, introverti tihi, povučeni i uglavnom mrze ljude. Istina je da to baš i nije tačno. Stvari su mnogo složenije od toga.

Kada za nekoga kažemo da ima introvertan tip ličnosti, to znači da je ta osoba preokupirana sopstvenim svetom, obavezama i interesovanjima, da se povukla iz spoljnjeg sveta i da skriva osećanja, te da je suzdržan pred drugim ljudima.

Suprotno od njega, za ekstrovertan tip ličnosti karakteristično je to da je uglavnom motivisan spoljnim faktorima i da ostaju u svetu i među ljudima, čak i onda kada se ne slažu sa većinom.

Ambiverti su socijalno fleksibilni, osećaju se prijatno i kad su sami i kad su okruženi ljudima. Vešti su u komunikaciji, intuitivno procenjuju kada treba da govore, a kada je bolje da slušaju. Prilagodljivi su, nemaju uobičajeni obrazac ponašanja, već se prilagođavaju datoj situaciji.

Stručnjaci su objasnili za The Wall Street Journal, neke od osnovnih osobina i tipično ponašanje datih ličnosti.

Ambivert

Društveno su fleksibilni, odnosno, osećaju se prijatno i u društvenim situacijama i kada su sami. Dobri su u komunikaciji , tj. intuitivno znaju kada da govore ili slušaju.
Umereni su u ponašanju – ni previše srdačni ni previše rezervisni. Prilagodljivi su i nemaju neki uobičajeni način ponašanja, odnosno, prilagođavaju svoj pristup kako bi se uklopili u situaciju.

Ekstrovert

Traga za spoljašnjom stimulacijom – u ljudima, okruženju ili aktivnostima, obrađuje misli dok govori, motivisan je spoljašnjim nagradama – priznanjima i povratnim informacijama. Druželjubiv je i lak za upoznavanje.

Introvert

Čeznu za samoćom kad su u društvu. Imaju izraženu snažnu unutrašnju stimulaciju i vole da budu sami. Govore samo kada imaju šta da kažu.
Razmisle pre nego što progovore, i najpre obrađuju misli u sebi.

Švajcarski filozof Karl Gustav Jung tvrdi da može da se desi da jedna osoba u sebi sadrži razvijene elemente više tipova ličnosti, no, jedan tip uvek “prevagne”.

Niko u potpunosti ne funkcioniše samo kao jedan, drugi ili treći tip ličnosti, ali se vremenom nesvesno priklanjamo onom tipu koji smo ustvari.

Dobar primer za ovu tvrdnju je čovek, koji je prirodno povučen i tih, a koga smatramo introvertnim, a koji sa velikim žarom, snagom i entuzijazmom može da se bori za svoje stavove ili da radi nešto što ga jako privlači, čak i u većoj grupi što je karakteristično za ekstrovertne ljude, kaže Jung.

Jedna od dominirajućih razlika u mozgu, kod ovih tipova ličnosti jeste u nivou dopamina koji se luči. Poznato je da dopamin pomaže i pospešuje motivisanost i dobro raspoloženje. Ovde se samo radi o tome da mozak ekstrovertnih ličnosti intenzivnije reaguje na dopamin.

U mozgu onih koji su introvertni, luči se nešto slično dopaminu, a zove se aceltiholin (acetylcholine), koji je takođe povezan sa užitkom, ali onim unutrašnjim. On povećava sposobnost da se dublje razmišlja, kao i da se fokusiramo na jednu stvar izuzetno dug vremenski period.

Ambiverti imaju osobine ličnosti i introverata i ekstroverata, ali nijedne nisu dominantne. Razultat toga je uravnotežena ili nijansirana ličnost. Oni nisu osobe koje će vam “probiti” uši, niti su to one potpuno tihe osobe koje srećno sede u ćošku.

Slaba strana ambiverata, po mišljenju dr Adama Granta, koji je organizacioni psiholog i profesor psihologije na Univezitetu u Pensilvaniji, je to što je njima ponekad teško da znaju koju stranu ličnosti da iskoriste u određenoj situaciji.

Za razliku od ekstroverata i introverata koji znaju šta ih stimuliše, ambivertni nisu uvek toliko sigurni. To znači da ponekad mogu da se zaglave – ne shvatajući da je potrebno da promene svoj pristup kako bi bili motivisaniji.

Bilo kako bilo, kom god tipu ličnosti da pripadate, postoje dobre i loše strane. Bitno ih je prepoznati i prihvatiti. Ne postoji dobar ili loš tip ličnosti. Bitno je samo da se osećate dobro u svojoj koži i budete srećni gde god i šta god da radite.

Izvor: Objektiv.rs