Čudesne priče Štutgarta: Sudar istorije i modernog; grad u kom uživaju sva čula
Verovatno većinu ljudi putovanje u Nemačku asocira na Berlin, Brandenburšku kapiju, ostatke Berlinskog zida, Oktobar fest, kobasice, pivo… A Nemačka je mnogo više od toga. Čak i oni najmanji gradovi kriju dovoljno razloga da se u njima zaustavite, udahnete bogatu istoriju, osetite puls ljudi koji u njima žive i naučite nešto novo.
Moj prvi i, za sada, jedini odlazak u Nemačku započeo je posetom Štutgartu. Sa 600 hiljada stanovnika, šesti po veličini grad u Nemačkoj i glavni grad pokrajine Baden-Virtenberg zaista ima šta da ponudi.
Palate, muzeji, crkve, raskošni parkovi, predivni romantični dvorci, tekovine moderne umetnosti… Raj za bogataše, hedoniste, ljubitelje luksuznih četvorotočkaša, fenomenalna hrana i još bolje vino, muzika, festivali…
Prvo što ćete ugledati kada stignete u Štutgart je Kunigštrase ili Kraljeva ulica. Dugačka 1,2 km, predstavlja najdužu pešačku šoping zonu u Nemačkoj. Osim prodavnica koje se nalaze na obe strane ulice, po sredini su raspoređene živopisne tezge sa svežim voćem i povrćem, cvećem, delikatesima, sirevima, čokoladama, umetničkim rukotvorinama, vinima…
Ako je Kraljeva ulica žila kucavica, onda je Šlosplac srce grada. Najveći trg i najznačajnije mesto okupljanja stanovnika Štutgarta krase božanstvene fontane, bašte, drvoredi kestena, klupe i nestvarno zelena trava. Centralnim delom trga dominira statua boginje Konkordije, dok se u pozadini prostire Nova palata, jedna od najvećih baroknih građevina u Evropi, sagrađena u 18. veku.
Od konjušnice do modernog velegrada, od konja do liftova
Mnogo fascinantnija, ako ne po arhitekturi onda po pričama koje krije iza svojih zidina je Stara palata koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Priča počinje davne 950. godine kada je grad osnovao švapski vojvoda Ludolf. Kralj je gubio brojne bitke od drugih armija, jer vojska Virtenberga nije imala konje. Pešadija nije mogla da se nosi sa konjanicima koji su bili daleko brži i agilniji, pa je otac tražio od sina da nabavi vojne konje. Izbor za izgradnju konjušnice pao je na teritoriju današnjeg Štutgarta i to iz tri razloga: prvo, vlažna klima pogoduje disajnim organima konja; drugo, cela dolina je prirodno ograđena šumom, pa nema potrebe za pravljenjem posebne ograde, a treće, zbog šume i doline druge vojske nisu lako mogle da pronađu ovo mesto, baš kao ni lopovi! U to vreme, dobar konj je vredeo kao današnji “mercedes”, a na pomenutoj lokaciji nije bilo bojazni da će bilo ko moći da ih ukrade. Zbog ove mudre odluke, kralj je mnogo bolje ratovao protiv neprijatelja i ne samo to… Štutgardski konji su na neki način poslužili kao preteča liftovima! Naime, u Staroj palati nije bilo stepenica, već samo blago iskošenih kamenih staza po kojima su se konji kretali gore-dole noseći na sebi debele i često pijane vojvode. Kažu da su vojvode išle toliko daleko da su sa konja silazili samo kada je to bilo krajnje neophodno (da jedu i piju), a potom bi ih ti isti konji vodili do odaja u kojima su spavali.
"Greška" u arhitekturi krije neverovatnu priču
Stara palata, kao jedna od najlepših građevina u ovom delu Nemačke, skriva i posebno zanimljiv detalj. Na drugom spratu, i to na drugoj terasi s leve strane, nalazi se gelender sa izvrnutom reljefnom spiralom. Mnogima nije bilo jasno kako arhitekta nije uočio ovaj “propust”. Godinama se verovalo da je stub greškom postavljen naopačke, sve dok stručnjaci nisu razrešili misteriju. Naime, otkriveno je da obrnuti gelender nije slučajnost, već da je u vreme kada je Stara palata sagrađena važilo pravilo da ni jedna velelepna građevina ne sme biti savršena, jer je Bog jedini koji stvara savršenstva. Zato su arhitekte namerno pravile “greške” na značajnim objektima, a ovo je jedna od njih. Danas je Stara palata pretvorena u Muzej Virtenberga.
Genijalan plan - pravljenje "lažnog" tornja
Štutgart je dom “mercedesa” i “poršea”, pa ne čudi što je ceo grad prožet povezanim simbolima. Na kraju Kraljeve ulice se nalazi glavna Železnička stanica sa tornjem na čijem se vrhu ponosno rotira mercedesova “srebrna strela”, a gradom se na 16,5 hiljada kvadratnih metara ponosno šepuri i “mercedes-benz” muzej, pravo remek-delo futurizma u kom se može videti razvoj automobilske industrije od belog konja i prvog “mercedesovog” modela, do onog poslednjeg i najluksuznijeg.
Kažu da su stanovnici Štutgarta za vreme Drugog svetskog rata želeli da spasu jedan od simbola grada, pa su napravili repliku "strele" i postavili je na visoku drvenu platformu u šumi daleko od centra grada, nadajući se da će saveznički avioni bombardovati lažni, a ne pravi simbol Štutgarta. Navodno, to se i deslio, ali su saveznici posle nekoliko dana shvatili da je po sredi prevara, pa su se vratili i uništili pravi "mercedesov" toranj.
Legenda o crnom konju
Štutgart i “porše” dele zajednički logo - crnog konja, s tim što “porše” u svom znaku ima i jelenske rogove (heraldički simbol grada Štutgarta). Isti crni konj mnoge asocira i na “ferari”, a u ovom nemačkom gradu kažu da to nije slučajnost. Naime, prema legendi, jedan pilot iz Štutgarta je prinudno morao da sleti u Severnu Italiju, a grafika crnog konja koja je bila iscrtana na trupu aviona, veoma se svidela prijatelju Enca Ferarija. Sa tim se navodno složio i sam Enco, pa je upravo stilizovana verzija “štutgartskog konja” postala zaštitni znak kompanije Ferari.
Opera – grad za sebe od 1400 zaposlenih
Nemačka sledeće godine slavi 250. godina od rođenja Betovena, a Štutgart je samo jedna od destinacija koje se zaista može pohvaliti bogatom muzičkom tradicijom.
Državna Opera Štutgarta osnovana 1912. i jedna je od najnagrađivanijih u Evropi. Ova moćna organizacija broji 1400 zaposlenih i ima višemilionski godišnji budžet. Velelepna građevina se po mnogo čemu razlikuje od drugih slavnih opera, a pre svega po enterijeru. U sali koja ima 1404 mesta, nema crvene boje, preovladavaju tamni tonovi, dok tavanicu krasi nebeski svod sa zodijačkim znacima koji ima za cilj da relaksira posetioce.
Prostor u kom se pravi scenografija veliki je kao dva košarkaška terena. Tu se stvara sve - od oblaka i kuća, do drveća i cveća. Čak sedamnaest slikara oslikava scenografiju, posebna ekipa pravi oklope i oružje, a 40 ljudi radi “samo” maske i šminku… Najjeftinija karta iznosi 8 evra, a najskuplja 120 evra.
Molio vojvodu, pa opet dobio o
Pre desetak godina, u pećini nedaleko od Štutgarta, pronađen jedan od najstarijih instrumenata na svetu - flauta nastala pre skoro 40 hiljada godina. Veoma očuvana i vrlo slična današnjoj, ova flauta svedoči o dugoj muzičkoj tradiciji Nemačke, baš kao i spomenik slavnom Fridrihu Šileru koji zauzima počasno mesto u gradu. Čovek koji je napisao tekst “Ode radosti”, rođen je u blizini Štutgarta 1759.
U to vreme, vojvoda je krojio sudbinu najinteligentnijeg sloja stanovništva, pa je Šileru odredio da studira prava i postane advokat. Pesnik je molio vojvodu da mu dozvoli da prekine studije, a kada ga je konačno namolio, nije očekivao ovakav epilog... Umesto da se bavi umetnošću, što ga je jedino i zanimalo, vojvoda mu je ovog puta namenio da studira medicinu. Šiler je ovaj poziv jednako mrzeo kao i prava, ali je znao da mu još jedno moljakanje vojvode neće pomoći. Postao je vojni lekar, a svakom vojniku koji bi došao da mu se obrati za pomoć, bez obzira na simptome, davao isti lek i to onaj od koga su vojnici momentalno odlazili u wc. Bio je oštar protivnik kralja, prijatelj Getea i jedan od najplodonosnijih pesnika, dramaturga, filozofa, ali i kritičara tog vremena, zbog čega je jedno vreme proveo i u zatvoru.
32 hiljade evra za kupatilo od dva kvadrata
Prostor oko Opere okružen je jezerom i sedam kiliometara dugim šetalištem kroz Palace garden.
Zelenilo, fontane, statue grčkih i rimskih bogova, labudovi, patke možete razgledati puna tri sata, dok se na brdu iznad Opere nalazi gorostasni “Fernsehturm”, prvi televizijski toranj na svetu sagrađen 1956. U to vreme pravo čudo građevinarstva visoko 217 metara i danas se može videti bukvalno iz svih delova grada. Toranj je okružen najluksuznijim vilama u Štutgartu, a najskuplja, potpuno opremljena kuća, dostiže cenu od neverovatnih 16.000 evra po kvadratnom metru. U prevodu, zaista mali “wc u ovoj vili košta 32.000 evra! Štutgart generalno važi za bogat grad, a život u brdima je posebno skup uprvo zbog neverovatnog pogleda koji se sa njih pruža. Ovde je čuveni Kazanova živeo 60 dana, a čim je prokockao sav novac brže-bolje se vratio u Italiju.
Iako se arhitektonski možda ne uklapa previše u ambijent Opere, ali ni Stare i Nove palate, ideja koja se krije iza staklene fasade lokalnog Parlamenta je zaista fenomenalna. Ova zgrada je konstruisana kao ogledalo istorije i umetnosti, jer se sve važne građevine koje okružuju Parlament reflektuju u njegovim ogromnim staklenim prozorima.
Kuhinja za pamćenje i specijalitet - “prevaranti Gospoda Boga”
U Štutgartu cveta vinska industrija, sve je pod vinogradima, a mnogi od njih su u državnom vlasništvu. Hrana je tek posebna priča! Kuhinja u regiji Virtenberg je ekstremno ukusna, a pored mesa, savršenih salata i čuvenih pereca, jedan od najvećih specijaliteta je “maultasche”. Čuveni švapski ravioli (vrsta paste punjena spanaćem, kiselim kupusom, prezlama i ponekad mesom), mogu se prevesti dvostruko, kao “torba za usta”, ali i “prevaranti Gospoda Boga”. Iza svega se krije nadasve neobična legenda po kojoj je monah iz jednog manastira u blizini Štutgarta toliko želeo da jede meso za vreme posta, da ga je skrivao u vegeterijanskom filu u nadi da ako ga sakrije i zatvori testom Bog neće primetiti njegovu prevaru. Bilo kako bilo, ovaj specijalitet koji se prosto topi u ustima zaslužuje čistu desetku, naročito u kombinaciji sa autohtonim sortama belog vina.
Štutgart je i meka za šoping, a najveći tržni centar u Nemačkoji, koji je u privatnom vlasništu, nalazi se upravo u ovom gradu.
Štutgart je savršena destinacija na kojoj možete provesti produženi vikend, ali i odakle možete brzo i lako otići do drugih čarobnih gradova Nemačke, kao što su Baden-Baden, Hajldelberg, Manhajm, Majnc, ali i mnogi drugi...
