Put do Parge popločan je mestima koja obavezno morate da posetite!
Naša velika grčka “neturistička” tura počela je na Peloponezu iz magičnog gradića Nafplia gde smo otkrili da grčka nisu samo sirtaki, giros i euforični turisti pretežno srpskog porekla. Grčka je čarolija antike, vreme koje stoji, lepljivo popodne puno mirisa maslina, limuna i prošlosti, božanstvena mirna arhitektura u koju su utkane najlepše razglednice sveta.
Put nas iz Patrasa vodi u šarenu, uzanu, izazovnu, božanstvenu Pargu.
S obzirom na to da nismo žurili, rešili smo da malo lutamo (siđemo sa autoputa) do krajnje destinacije koja nam je tog dana bila u planu.
Iz Patrasa smo se uputili preko mosta Rio-Antirio koji spaja Peloponez i zapadnu Grčku, odnosno prelazi preko Patraškog i Korintskog zaliva Jonskog mora (cena prelasla preko mosta je 13.50 evra za kola). Ova mega struktura je dužine 2880 metara i 28 metara širine.
Nas put vodi ka mestu Vonitsa. Nalazi se na južnoj obali Amvrakikos zaliva. Veliki, srednjovekovni dvorac nadvija se nad selom i sa istočne strane spušta prema moru. Zbog položaja, ima prelep pogled na zaliv i luku. Mala luka se nalazi odmah ispod zamka, gde su usidreni brodići. Zamak je podignut od strane Vizantijaca, a posle njih od strane Mlečana i Osmanlija. Ovo utvrđenje je odlično mesto za posmatranje seljana kako uživaju u lokalnoj gastronomiji u tradicionalnim grčkim tavernama i kafićima duž zaliva. Sa površinom od oko 400 kvadratnih kilometara, zaliv Ambracian je najveća močvara u Grčkoj i među najvažnijim močvarama u Evropi zbog jedinstvene raznovrsnosti morskih ptica. Šljunkovite plaže su okružene gusto šumovitim planinama, zelenim ravnicama, jezerima i rekama.
Napravili smo kratku pauzu, pa krećemo dalje.
Jonsko more ima niz prelepih ostrva. Jedan od boljih je Lefkada, oko 20 kilometara zapadno od Vonitsa. Grad Lefkada u koji smo se uputili je popularna destinacija. Za nas - ovog puta samo usputna stanica za ručak i kratku šetnju.
Područje oko Vonitse je prošarano mnogim lepim mestima za posetu. Oko 16 kilometara istočno, na ulazu u zaliv, nalazi se Preveza, relativno veliki grad sa dobrim restoranima i tavernama. Prošli smo kroz podmorski tunel koji je omogućio prelazak zaliva bez korišćenja feribota (cena tri evra). A onda smo prošetali kroz Prevezu (zapadni Epir). Klasična grčka luka, jedna od većih na jonskoj obali. Šetalište pored mora i promenada paralelna sa lukom, kao i staro jezgro sa puno malih, uskih ulica. Kratko smo se zadržali, pa krenuli dalje ka antičkom gradu Nikopolisu. Nalazi se osam kilometara severno od Preveza i jedan je od najinteresantnijih arheoloških nalazišta u ovoj oblasti. Rimski imperator Avgust ga je osnovao u čast svoje pobede nad Markom Antonijem i Kleopatrom.
Do Parge vozimo magistralom pored mora. S obzirom na to da smo na put krenuli van sezone, većina plaža i uvalica je prazna.
Zašto Parga?
Pre nekoliko godina sam kod jedne prijateljice videla fotku sa letovanja u Pargi. Skriveno i ušuškano mestašce koje mi se odmah dopalo, ali mi nije padalo na pamet da ga posetim u sezoni. I kada smo se odlučili da krenemo van sezone “krug po Grčkoj” znala sam da i ona treba da nam se nađe na putu. Nismo pogrešili.
Stižemo u večernjim časovima, (vozili smo nešto više od 250 kilometara). Grad već polako pada u san i nema ljudi na ulicama. I mi smo umorni, ali moramo bar na kratko da prošetamo i vidimo grad (ponekad sam kao dete, odmah, sve, sad...da mi slučajno nešto ne promakne).
Kućice u starom jezgru grada daju poseban šmek. Parga je izgrađena na padini u prirodnom amfiteatru. A pogled na grad je neponovljiv i božanstven.
Kada smo se naspavali i odmorili krenuli smo u šetnju. Parga je smeštena u zalivu i ima dugu istoriju. Njena jedinstvena lepota, izvanredna kristalno tirkizna boja mora, šume i tradicionalne kuće pružaju posetiocima osećaj da je ovde uživanje zagarantovano. Prošetali smo uskim i strmim ulicama između kućica pastelnih boja naslaganih jedna na drugu duž obale. Čitavom dužinom se prostire šetalište sa baštama, tavernama, barovima i prodavnicama. Kako je Parga u prošlosti menjala vladare, vidi se uticaj različitih kultura. Ipak, u današnje vreme najveći uticaj ima tradicionalna grčka arhitektura, mediteranskog šmeka sa uskim i kaldrmisanim uličicama, trgovima i crkvicama. Glavni trg je zapravo na samom doku gde pristaju brodovi. A u centru trga je veliko metalno sidro.
Preko puta Parge, na ostrvcu koje izvire iz vode, nalazi se crkva sa koje se pruža pogled na grad i luku. Nalazi se naspram grada i do tamo se može doći brodićima koji svakodnevno saobraćaju.
U neposrednoj blizini Parge nalazi se Sivota (oko 30km) malo mirno ribarsko mesto. Zaliv sa nekoliko ulica uz more.
Ovde nema kulturnih i istorijskih znamenitosti ali zato uz obalu je prelepo šetalište sa tavernicama u kojima ribari i meštani ispijaju kafu. U baš takav jedan lokal smo i mi ušli, naravno meštani su nas odmerili od glave do pete, pitajući se verovatno, ko su ova dva nesveta koja su došla na svom putu i do ovog mesta!? Popili smo kafu sa njima i nastavili dalje… tamo amo po Grčkoj.
Preuzeto sa bloga: www.mojeputovanje.net
