Povucite paralelu:"Mamin sin" normalna pojava, matrijarhat prirodan?

Bliski rođaci, foto: Depositphotos/svetas

Bonobo šimpanze najbliži su čovekov rođak, a ova stvorenja žive u matrijarhatu, što znači da ženke vode glavnu reč, i to čak kad je reč o sparivanju svojih potomaka s drugim ženkama! Naime, majke bonobo šimpanzi često svoje sinove dovode do potencijalnih "snaja", ali ih pritom i štite od nasilnih suparnika. Ne prezaju ni od napada na druge mužjake koji bi potencijalno omeli njihove sinove u snošaju, piše hrvatski "Jutarnji list".

Trud im se itekako isplati, otkrili su naučnici. Konkretno, mužjaci koji žive sa svojim majkama imaju tri puta veću šansu da postanu očevi nego oni čije majke nisu "pri ruci". Na taj način ženke osiguravaju dobijanje unuka, pa time i opstanak vrste, a bez potrebe da same rađaju više potomaka.

Među bonobo šimpanzama niži slojevi su rodno ravnopravni, ali u višoj klasi dominiraju ženke. Mnoge majke imaju društveni uticaj i igraju ulogu pratnje svojim sinovima kad su u potrazi za plodnim ženkama, osiguravajući im veću šansu za parenje, komentarisao je za "Guardian" primatolog Martin Surbeck s instituta Max Planck u Leipzigu.

Dok traje snošaj, majke budnim okom prate neće li možda nekom od obližnjih mužjaka pasti na pamet da prekinu mladence u njihovom poslu. Ako je potrebno, majka će pravovremenim napadom oterati svakog ko ne zna gde mu je mesto. "Jednom sam video majku kako za noge odvlači nasrtljivog mužjaka. To nužno ne povećava uspeh pri parenju njenog sina, ali pokazuje da su one zaista uključene u ovom poslu", kazao je Surbeck.

Postoji razlika između bonobo šimpanzi, koje nazivaju i patuljastim šimpanzama, od ostalih, kod kojih su mužjaci dominantni, pa majke imaju manji uticaj. Kod obe vrste, koje su naši najbliži živi rođaci, majke pomažu svojim sinovima u borbi, ali samo se bonobo majke angažuju oko ljubavnog uspeha svojih potomaka.

A uspehu svakako pomaže ako je majka visokorangirani član majmunskog društva. Primera radi, mladom potomku visokorangirane ženke može biti dopušteno da obeduje na najplodnijem drveću, umesto da ga izbace zajedno s ostalima. A na takvom drveću odvija se poprilična količina parenja, kako je primetio Surbeck proučavajući sa svojim kolegama nekoliko divljih bonobo skupina u Kongu i divlje šimpanze u Tanzaniji, Ugandi i na Obali Slonovače.

Bonobo majke, s druge strane, ni najmanje ne obraćaju pažnju na svoje ćerke prilikom parenja, a nisu od neke pomoći ni kad se radi o podizanju njihovog potomstva. Za razliku od muških potomaka, koji ostaju u blizini majki, žensko potomstvo obično napušta porodicu da bi zasnovalo svoje nove porodice negde drugde.

Izvor. b92.net