Stogodišnjaci otkrivaju tajnu svoje dugovečnosti: Zdrava ishrana, fizička aktivnost, druženje...

Ne postoji nikakav priručnik koji će nam garantovati da ćemo doživeti stotu, foto: Depositphotos

100 svećica na rođendanskoj torti nije samo pitanje sreće ili genetike. Oko dve trećine naše dugovečnosti pod našom je kontrolom, tvrde lekari. Ključ se krije u zdravom načinu života, što ne utiče samo na dugovečnost, već i na funkcionalni status. Drugim rečima, život starijih ljudi danas može da bude znatno bolji i kvalitetniji.

Iako ne postoji nikakav priručnik koji će nam garantovati da ćemo doživeti stotu, postoje određene zdrave navike koje svi možemo da usvojimo i koje povećavaju šanse za duži život. Evo o čemu je reč...

Svakodnevno se istežu

Porčon-Linč je sa svojih 100 godina najstarija instruktorka joge na svetu. Jogu podučava već 45 godina, a praktikuje je više od 70 godina. Tajna njene dugovečnosti upravo je u istezanju. Lekari su takođe potvrdili da svi stariji ljudi koji dobro žive u svojoj svakodnevnoj rutini imaju istezanje koje poboljšava pokretljivost i smanjuje rizik od pada.

Borave u prirodi

Nije tajna da boravak na svežem vazduhu doprinosi ljudskom zdravlju. Studije su pokazale da socijalna i fizička aktivnost može pozitivno da utiče na dugovečnost. Rezultati istraživanja su pokazali kako su oni ljudi koji su svakodnevno izlazili van, živeli duže u poređenju s onima koji nisu izlazili.

Ne puše

Najjednostavniji način da poboljšate svoje šanse za duži život? Nemojte pušiti. Malo je 90-godišnjaka ili 100-godišnjaka koji puše, kažu lekari. Zapravo, u proseku, pušači umiru 10 godina ranije u poređenju s nepušačima i imaju veće zdravstvene probleme i komplikacije.

Zdravo se hrane

Ishrana je ključna kad je u pitanju dugovečnost, a jedna Amerikanka koja je doživjela 114. godinu otkrila je da je svakodnevno jela slatki krompir i smatra da je upravo to tajna njenog dugog života. Lekari otkrivaju da je ishrana većine starijih ljudi koji su živeli dugo, uglavnom bazirana na povrću. Ishrana na biljnoj bazi ne sadrži puno holesterola, a bogata je vlaknima, antioksidantima i drugim hranljivim stvarima koje jačaju imunološki sistem.

Produhovljeni su

Jedna žena iz Njujorka, koja je proslavila svoj 111. rođendan, novinarima je otkrila da joj je vera u Boga omogućila da živi dug i zdrav život. Ima nešto u tome jer su istraživanja pokazala da produhovljeni ljudi u proseku žive duže. Lekari kažu da duhovnost i osećaj da smo deo nečeg većeg, može da ima ogroman uticaj na kvalitet života kod starijih osoba.

Druže se s drugima

Mnoge studije su pokazale da ljudi sa širim društvenim krugovima imaju manju stopu rizika od smrti, u poređenju s onima čiji je društveni krug manji. Ljudi su društvena bića pa takvi rezultati i ne iznenađuju, kažu lekari. Moramo da se družimo s ljudima koje volimo, jer su nam oni jedina emocionalna podrška, a i činjenica je da je sreća stvarna jedino kad se s nekim deli.

Imaju pozitivan stav

Istraživanja o starenju sprovedena 2012. godine pokazala su da ljudi s pozitivnim stavovima i smislom za humor imaju mnogo veće šanse za duži život. Najstariji meštani sela u kojima su se istraživanja sprovodila, pokazali su jedinstvenu kombinaciju otpornosti, fleksibilnosti i optimizma što im je omogućilo da se nose sa životnim usponima i padovima.

Brinu o svom zdravlju

Još jedna zajednička karakteristika koju su lekari primetili kod svojih najstarijih pacijenata je to što su proaktivni u održavanju sopstvenog zdravlja. Takvi ljudi brinu u svom zdravlju i redovno posećuju doktore radi rutinskih pregleda, vakcinacije i sl. Prema tome, ako postoje ikakvi zdravstveni problemi, oni će se otkriti na vreme. Sve to, uz dobre odnose sa samim lekarima, bitno utiče na kvalitet života starijih osoba.

Fizički su aktivni

Ljudi koji žive dugo su fizički aktivni i pod svoje stare dane. Mnogi zdravstveni problemi izazvani su upravo "sedećim" načinom života i nedostatkom fizičke aktivnosti, pa je vežba nužna za održavanje zdravlja. Osim što smanjuje rizik od mnogih zdravstvenih problema, vežba pozitivno utiče i na raspoloženje. Fizička aktivnost ne mora nužno da se odnosi na vežbanje u teretani. Bilo kakvo kretanje poput šetnje, planinarenja, baštovanstva i slično, poželjno je i može da učini veliku razliku u kvalitetu i dužini života.

Ne preskaču doručak

Još jedna zanimljiva činjenica starijih ljudi koji dugo žive je i to da oni nikad ne preskaču doručak. Naime, već i ptice na grani znaju da je upravo doručak najzdraviji obrok u danu i da je on nužan da bismo se napunili energijom za dan koji je pred nama. Osim toga, zdrav doručak pomaže u održavanju zdrave telesne težine. Istraživanja su pokazala da preskakanje doručka može da bude povezano s višim indeksom telesne mase.

Klone se stresa

Stres, brige i tenzije dovode do stvaranja bora, a mogu negativno da utiču i na psihičko zdravlje čoveka. Visok nivo stresa može da oslabi imunološki sistem, zbog čega postajemo skloniji raznim bolestima. Većina ljudi koji su doživeli stotu, naučili su kako da se nose sa životom i svim problemima koje nam on nosi. Ne postoji magičan recept za izbegavanje stresa, ali postoje metode za opuštanje koje mogu da budu od velike pomoći, kažu lekari.

Imaju svoju životnu svrhu

Ljudi u Okinavi to nazivaju "Ikigai". Kostarikanci kažu "Plan de Vida". Stariji Italijani koji žive u ruralnim delovima zemlje i rade u svojim domovima i na zemlji, kažu da je to nešto što im daje osećaj svrhe i pomaže im da žive duže. Jedna zajednička stvar svima koji žive dugo je razumevanje životnog ciklusa i određen stepen svesti o tome šta njihov život znači. I oni to cene, kažu istraživači. Imati životnu svrhu pomaže nam da ustanemo iz kreveta svako jutro, a pokazalo se i da nas to čini otpornijim. Nakon gubitka voljenih, umesto da se izoluju, takvi ljudi se povezuju s prijateljima, ostatkom porodice i svima do kojih im je stalo. To im daje snagu da nastave.

Izvor: Žena.hr