Zanimljivosti

Đavo je uzeo dušu Gradu anđela

Godinama se Los Angeles razvija iz naselja. Ta “mala naselja” čine ga onim što jeste - megalopolisom. LA ima sve, ali nema dušu (šmek), nema ono nešto što bi mene nateralo da se ponovo vratim.

05.03.2019. - 15:30h | Autor: Ivana Kovačević
foto: Ivana Kovačević

Nemoguće je ništa ne znati o LA. Pre nego što smo i krenuli na put, imala sam predstavu o njemu. Dodatno sam se informisala i negde sam ga zamišljala kao grad pun prelepih ljudi.

Dok sam se pripremala i informisala o LA pred put, jedna misao me je morila: zašto, zaboga, ljudi koji pišu o njemu tako šturo ga opisuju! Zašto je većina tekstova jedno veliko opšte mesto?

Kad sam ga videla, shvatila sam.

Godinama se Los Angeles razvija iz naselja. Ta “mala naselja” čine ga onim što jeste - megalopolisom. LA ima sve, ali nema dušu (šmek), nema ono nešto što bi mene nateralo da se ponovo vratim.

foto: Ivana Kovačević

Evo već danima pokušavam posle našeg povratka da sednem, da počnem da pišem, da vam opišem naš boravak i moje utiske. Nemojte da vas moj uvod obeshrabi, mnogo mi je drago što smo ga posetili.

LA ima neka interesanta mesta, međutim, najveći problem je dolazak do njih i povratak... To najviše umori - saobraćaj, bez obzira da li imate auto ili koristite prevoz, predugo traje (čak i za nas koji smo bili na odmoru i nigde nismo žurili i jurili).

foto: Ivana Kovačević

Interesanta stvar, činilo mi se da reč stres u ovom gradu ne postoji.

Ljudi koji srećete na ulici, prevozu, restoranu, plaži su veoma ljubazni. Ovu reč “veoma” treba otegnuti u opisu, zato što vam se nekada čini da nije stvarno kolika je doza ljubaznosti, neposrednosti i poštovanja. U saobraćaju vam niko neće svirati (i pored užasnih gužvi). Na ulici će vam ljudi prilaziti i ulaziti sa vama u priču, samo da vide da li ste ok Ii da li vam je potreban neki vid pomoći. Desilo mi se prvih dana da pomislim da je u pitanju skrivena kamera. Prosto, za razliku od nas u ovom delu sveta koji jurimo konstatno i ne obraćamo dovoljno pažnje na ljude i svet, niti imamo vremena za to, ljudi u LA su drugačiji. Veoma kulturni i fini.

Iznajmili smo kuću koja je takoreći bila blizu downtowna. To blizu je jedan sat.. Odnosno, zavisi kolika je gužva u saobraćaju. Minimum šest traka u jednom smeru i dvadesetak kilometara, lako se pretvori u sat vremena u saobraćaju. Grad je veličine Vojvodine, u prečniku je oko 300 km.

Ajde da prestanem da kukam, nekako to ne liči na mene i da vam opišem i prenesem one cool stvari koje smo doživeli. Super je što, iako nikada pre nisam bila u LA, većinu stvari sam bar prepoznavala. Većinom iz filmova ili serija koje sam gledala.

foto: Ivana Kovačević

Krenuli smo od Santa Monice, retko interesantnog dela grada. Nije previše velika ali je uredna i lepa za život. Okupana suncem čak i u februaru. Lepa peščana, nekoliko milja duga plaža sa dokom na kome završava istorijska Ruta 66 koja vodi od istočne do zapadne obale i Pacifika.

foto: Ivana Kovačević

Dok na kome se nalazi promenada je pun restorana i kafića. Tu se nalazi i zabavni park i panoramski točak i starno je gušt gledati sa njega kako surfuju i kako Tihi okean velikim talasima demonstrira snagu. Život se odvija na plažama, mogu samo zamisliti kako je u jeku sezone.

foto: Ivana Kovačević

Pokušali smo da što više obiđemo i vidimo pa nam je sledeća na listi bila Venice beach, jedna od najpopularnijih destinacija u Los Angelesu. Surfuju, voze skejtbord, rolšue, trče… Na koju god stranu da se okrenete nešto će vam izmamiti osmeh, ovde sve vrvi od života i sve je u pokretu. Puno je boja, mirisa.. Svi “čudaci” sveta se ovde okupljaju. Venice beach mi se zaista dopala.

Nismo propustili da na plaži slikamo lifeguard kućice za spasavanje. Svi ih se sećamo iz čuvene serije Baywatch.

foto: Ivana Kovačević

Odmah iza plaže nalaze se Venice kanali po kome ovaj deo i nosi ime. Morala sam da zađem i u taj deo skriven i idiličan sa kućicama i mostovima najviše zbog Californication serije koju sam pratila i čiji delovi su se ovde snimali. Svidelo mi se.

foto: Ivana Kovačević

Interesanta stvar je da generalno u LA svi po ulicama voze skejtbordove i trotinete. Po ulici ćete videti trotinete na sve strane. Većinom zato što Uber i Lift app ovde ima mogućnost iznajmljivanja trotineta. Stvar je u tome što je šetnja po bulevarima zaista naporna, pa su Lift i Uber “pobacali” (bukvalno) trotinete po gradu. Kada naiđete na neki i želite da se provozate, dignete ga sa pločnika, preko app ga aktivirate i kada završite vožnju ili se isprazni (svi su električni) ponovo preko app ga isključite. Minut vožnje je 15 centi, sat vremena devet dolara.

foto: Ivana Kovačević

Sledećeg dana i Beverly Hills koji se nalazi u zapadnom delu LA je došao na red. Nismo sreli Brendu, Brendona, Keli i ostatak ekipe 90210 ali i nismo došli tim povodom. Provozali smo se poznatim kvartom, zapazili da na BH grade “prave kuće” obzirom da ćete u ostatku grada naići samo na drvene kuće. Luksuz je ovde vidljiv za razliku od ostalih delova LA. Ovde žive sa dosta love, okruženi visokim ogradama i zelenilom. Stvar prestiža u Americi je imati kuću na Beverly Hillsu.

foto: Ivana Kovačević

Kako otići u LA a ne hodati po zvedama!? Hollywood i Walk of Fame. Naravno da smo prošetali stazom slavnih. Odnosno pločnikom sa zvezdama koji se nalazi u Hollywood bulevaru. Mene to lično ne fascinira, slikala sam se pored zveze Sheron Stone, čisto za uspomenu. Posetili smo i Dolby teatar (dodela Oskara), Kineski teatar i Madam Tussauds muzej voštanih figura koji se nalaze u istoj ulici.

foto: Ivana Kovačević

Zavisi od toga sta su vaša interosovanja LA nudi i veliki broj studija i zabavnih parkova koji su otovreni za javnost.

foto: Ivana Kovačević

U downtownu smo obišli Disney concert hall i Town hall i nekoliko puta se izgubili jer Google map vas šeta kako on hoće (većino pogrešno). Najveća grupa solitera se nalazi ovde, ima ih nešto malo na Beverly Hillsu i Holliwoodu ali većinom su kuće.

foto: Ivana Kovačević

Nisam vam pomenula do sada hranu, koja je skroz prosečna. Sve je ukusno i ok (porcije su velike) ali ništa specijalno i novo da se proba. Pritom, nije jeftino.

Spomenula sam da sam očekivala da je ovo meka prelepih stilizovanih, osunčanih ljudi, sa divnim osmehom i zubima. E sušta suprotnost! Daleko od toga da nisu uredni i čisti, ali stil im nije jača strana. Iako je ovde garderoba i obuća brendova koje u Evropi papreno plaćamo za svačiji džep i veoma dostupna, nažalost, to se na ulici ne može videti. Čak sam ja koju moda generalno ne intereseuje i oblačim se samo zato što se mora (prvo što dohvatim pod ruku) bila kraljica stila. U Los Angelesu, bar se meni čini, trend je da ima dosta čudnih trendova i stilova (sve visi na njima i izgledaju kao klošari). Mogu samo da kažem da je Evropa mesto gde je stil urođen!

Meni je LA neprivlačan grad. Napomenula sam vam na početku teksta da prosto nema ono nešto. Masovna industrija zabave. Ne mogu da vam definišem šta očekujem da neko mesto/grad poseduje da bi meni bio interesantan. Ali kada vas informišu dok prolazite određenim delom grada, da se tu nalazi hotel u kome se ubila Whitney Houston i to predstavljaju kao senzaciju, dođavola sve.

Dodaću vam bitnu stvar na kraju, Kalifornija je bila u sastavu Meksika sve do 1864. godine. Hispanoamerikanci i danas čine najveći deo stanovnistva Kalifornije.

Nas put dalje vodi u San Diego. Uskoro čitajte o tome.

Preuzeto sa sajta: www.mojeputovanje.net