Jupiter i Saturn puni dijamanata!
Jupiter i Satun izgleda da su puni dijamanata, kažu naučnici. Samo spoljni delovi ovih džinova mogu da imaju dijamante u čvrstom stanju. Bliže jezgru, temperature su tako visoke da se dragi kamen topi u kapljice.
Komadi dijamanata lebde u tečnosti vodonika i helijuma duboko u atmosferi dve planete. Na još većim dubinama, ekstremni pritisak i temperatura mogu da istope dragi kamen, bukvalno praveći kišu tečnih dijamanata.
“Novi podaci potvrdili su da dijamanti lebde u dubinama oko unutrašnjosti Saturna, a neki su toliko veliki da bi ih mogli zvati dijamantskim bregovima”, naveli su naučnici u saopštenju.
"Dijamanti mogu da se oforme kada elementarni ugljenik, poput grafita ili čađi koje stvaraju džinovske oluje na Saturnu, padne u dubine atmosfere planete gde se razbija u drago kamenje. Dijamanti potom se premeštaju dalje u dubine planete, gde se, u blizini jezgra, pretvaraju u tečnost", istakli su naučnici Mona Delicki, iz kalifornijskog inženjerskog centra u Pasadeni, i Kevin Bejns, sa Univerziteta Viskonsin-Medison.
Naučnicima je poznato da dijamanti u čvrstom stanju mogu da postoje u relativno hladnim jezgrima Neptuna i Urana, ali se smatralo da su Jupiter i Saturn previše vreli da dođe do njihovog formiranja.
“Dijamanti su zauvek na Uranu i Neptunu, ali ne i na Jupiteru i Saturnu”, kažu Delicki i Bejns.
Dijamanti na Saturnu i Jupiteru potiču iz manje glamuroznog materijala – gasa metana, koji je pronađen u atmosferi dve najveće planete Sunčevog sistema. Tokom oluja na ovim planetama, munje razbiju metan, stvarajući paperjastu, crnu čađ. Delicki i Bejns pratili su sudbinu čađi dok je tonula na dole, delimično se oslanjajući na nove proračune drugih naučnika o uslovima duboko u unutrašnjosti planeta i podatke o reakciji ugljenika na visoke temperature i pritiske.
Čađ, kako se pokazalo, prvo se pretvara u grafit, formu ugljenika. Kako delići grafita nastavljaju putovanje prema centru planete, rastući pritisak i temperatura pritišću i zagrevaju grafit u male komade dijamanta u čvrstom stanju, koji lebde u moru helijuma i vodonika. Kad dođu do jezgra, oni se tope i prave “dijamantsku kišu”.
Bejns i Delicki su u knjizi “Vanzemaljska mora” (Alien Seas) izneli detalje priče i ukazali da bi minijaturne robotske letelice u budućnosti mogle da putuju kroz unutrašnjost Saturna i Jupitera i skupljaju dijamante.
I planete van Sunčevog sistema mogu da imaju dijamante. Naučnici misle da je egzoplaneta “55 Cancri e”, udaljena 40 svetlosnih godina od Zemlje, većinski sačinjena od dijamanata. Ona je bogata ugljenikom, što je idealna okolina za njihovo stvaranje. Nova studija naučnika sa Univerziteta Arizona, međutim, ukazuje da ova planeta i nije tako dijamantna, jer njena zvezda nije bogata ugljenikom kako se očekivalo.
