Njujork - grad samo za bogate

Beskućnici predstavljaju drugo lice Njujorka. Daleko od sjaja poslovnog Menhetna ili kreativne scene Bruklina, na rubu grada, nalaze se njihova utočišta. Iz kancelarije humanitarne organizacije "Koalicija beskućnika", šalju ljutitu poruku gradonačelniku Majklu Blumbergu: "Mislite li da je ugodno svaki dan jesti buđavu hranu?", stoji u otvorenom pismu beskućnika konzervativnom gradonačelniku i multimilijarderu Blumbergu koji je nedavno izjavio da utočišta za beskućnike u Njujorku "nikad nisu bila udobnija" nego danas.

Njujork ne može sebi svako da priušti

"Politika prema beskućnicima Blumbergovog kabineta zaista je katastrofalna", kaže Patrik Marki iz "Koalicije beskućnika". Broj građana "metropole sveta" bez krova nad glavom se u 11 godina, otkako je Blumberg gradonačelnik, povećao za 65 odsto. Statistički podaci pokazuju da 51.000 osoba svake noći traži smeštaj u nekoj od humanitarnih ustanova. Novo je to da je među beskućnicima sve više celih porodica sa decom.

Problemi Njujorka su i problemi mnogih drugih atraktivnih metropola širom sveta: ogromne i još rastuće stanarine, sve veće razlike između tankog sloja bogatih i rastućeg sloja siromašnih. Pritom je milionska metropola na istočnoj obali SAD poslednjih decenija doživela pravu transformaciju u pozitivnom smislu. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Njujork je bio mračna metropola s jednom od najviših stopa kriminala na svetu, sa oronulom infrastrukturom i mnogim zapuštenim nekretninama čak i u najatraktivnijim delovima Menhetna. Ali stvari su se promenile dolaskom republikanskog gradonačelnika Rudija Đulijanija i sledećeg gradonačelnika Blumberga. Oko 8,3 miliona stanovnika Njujorka danas živi kvalitetnije nego ikada pre.

Ali sve ima svoju cenu. "Njujork definitivno nije grad koji svako sebi može da priušti", kaže novinar "Njujork tajmsa" Sem Roberts. Bolji životni standard privlači i građane dubljeg džepa iz celog sveta. Čitave gradske četvrti poput jugoistočnog dela Menhetna pretvaraju se u gradske četvrti kao stvorene za moderne urbane stanovnike: prodavnice sa organskom hranom, male galerije, kreativno uređeni kafići. Urbanisti taj proces nazivaju "džentrifikacijom". Ona nije zahvatila samo spomenuti Louer Ist sajd, tradicionalnu useljeničku i radničku četvrt, već i dobre delove Bruklina, koji je od Menhetna udaljen nekoliko minuta vožnje podzemnom železnicom. Podizanje standarda zahvatilo je i one delove nekada zloglasnog Bronksa koji su bliži Menhetnu. U tim "poboljšanim" gradskim četvrtima stanarina za trosobni stan iznosi u proseku 2.000 dolara. To osećaju i oni bolje stojeći. Još 2002. građani Njujorka su u proseku za stanarinu izdvajali 28 odsto svog neto prihoda. Godine 2009. je ta vrednost već porasla na 34 procenta i u stalnom je rastu. Oni sa manjim platama za krov nad glavom izdvajaju i više od polovine prihoda.

I srednji stalež stenje pod sve većim izdacima za stanovanje. S time da su u Njujorku kriterijumi za srednji stalež nešto drugačiji nego na drugim mestima.

"Pitao sam nedavno jednu gradsku službenicu kako se u Njujorku definiše srednji stalež i dobio odgovor po kojem su to ona domaćinstva koja godišnje zarade oko 100.000 dolara. Svuda u SAD to bi se već smatralo bogatim ili u najmanju ruku dobrostojećim, ali u Njujorku je zbog visine životnih troškova to dovoljno samo za srednji stalež", kaže Roberts.

Njujork je pod gradonačelnikom Blumbergom postao luksuzno mesto, atraktivno samo za milijardere i turiste. Mnogi bogataši grade nove stanove, ali oni su pristupačni samo uskom sloju. Demokratski kandidat na izborima za gradonačelnika Bil di Blasio očekuje dobar rezultat i to zbog svoje socijalne politike. Tokom svoje predizborne kampanje Di Blasio je obećavao Njujork za sve. "

Bez radikalnih promena, bez ekonomske politike koja se bori protiv neravnopravnosti i koja podržava srednji stalež, nadolazeće generacije Njujork će doživeti samo kao igralište za najbogatije", rekao je Di Blasio.

Demokratski kandidat obećao je i veća ulaganja u socijalnu stanogradnju. To bi se finansiralo većim porezima za bogate i vlasnike nekretnina. Njegov republikanski protivkandidat Džozef Lota (Blumberg, nakon dva mandata, više ne može da se kandiduje) naravno obećava suprotno: smanjenje poreza i uklanjanje prepreka za stanogradnju na slobodnom tržištu.