Njujork - London za sat: Budućnost ili san?

Krajem septembra, tajanstvena eksperimentalna letilica zatutnjala je vedrim nebom iznad vojne baze duboko u Arktičkom krugu u Norveškoj. Kad je raketa dostigla ciljanu visinu od 350 kilometara, lučno se vratila na putanju ka Zemlji, polako ubrzavajući do takozvane supersonične brzine i dostigavši brzinu od čak osam mahova - oko 9.800 kilometara na sat!

Kako piše Bi-Bi-Si, test je bio peto od osam planiranih lansiranja u okviru istraživačkog programa supersoničnih letilica "hajfajer" (HIFiRE - Hypersonic International Flight Researć Experimentation Program).

Cilj tog međunarodnog programa je da istraži osnovne tehnologije potrebne da bi u praksi bio ostvaren održiv let brži od zvuka.

Supersoničnom brzinom leta smatra se svaka veća od pet mahova. Sa takvom brzinom putničkog aviona, mogli bismo da "skoknemo" iz Londona do Njujorka za samo sat, veruju stručnjaci koji učestvuju u tom projektu.

Međutim, primećuje BBC, to obećanje često ponavljaju o "hajfajeru", kao i o eksperimentalnoj letilici američkog vazduhoplovstva "iks-51A vejv rajder" (X-51A WaveRider), koja je poslednji put neuspešno testirana u avgustu.

Kroz istoriju, bilo je mnogo takvih obećanja i predviđanja.

U knjizi "Supersonični saobraćaj" (Supersonic Transport) iz 1965. godine, Irvin Stembler napravio je dijagram koji pokazuje kako je kroz istoriju putovanje preko Atlatika postajalo sve brže: od 350 sati brodom do 120 sati parobrodom, od 60 sati dirižablom do 12 sati avionom sa propelerom i šest sati avionima (tada) "bliske budućnosti". Grafički prikaz ide i dalje u budućnost, predviđajući da će granica od jednog sata biti probijena...

Stemblerova projekcija je nastala u vreme kad je aviosaobraćaj postao pristupačan srednjoj klasi i bilo je razloga za optimizam - ne samo da će cene letova padati, već i da će avioni biti brži.

"Era optimizma" započela je 14. oktobra 1947, kad je narandžasti avion "iks-1" (X-1) odbacen sa teškog bombardera B-29, nakon cega je pilot Čarls Čak Jeger upalio raketne motore i nestao u daljini ispred aviona nosača, ostavljajuci beli trag za sobom: u bazi u pustinji Mohave u Kaliforniji, prvi put ikad začuo se prasak probijanja zvučnog zida - Jeger je dostigao 1,06 mahova na visini od 13.000 metara i uspešno sleteo.

Kako je pisala beogradska "Politika", prvo zvanicno probijanje zvucnog zida nad Srbijom izvršeno je 31. jula 1956. godine: pukovnik Nikola Lekić je u obrušavanju avionom tipa F-86E "sejbr" nad aerodromom u Batajnici iz trećeg pokušaja uspeo da probije zvučnu barijeru.

Jedan od prvih ljudi britanske avijacije izjavljivao je 1953. godine da će "za pedeset godina naši unuci verovatno koristiti supersonične komercijalne letove", na kojima bi moglo da bude i do 500 putnika, sa cenom nižom od najjeftinije klase iz pedesetih godina.

Šezdeset godina kasnije, zna se da se ovo predviđanje nije ostvarilo, kao i da samo vojno vazduhoplovstvo danas testira i koristi letilice ovog tipa.

Kad je reč o putničkim letovima, najveći izazov je kako obezbediti putnicima da udobno lete brzinom većom od zvuka - odgovarajuću temperaturu, pritisak u kabini...

Ali, to nije zaustavilo težnje: u Evropi, britanski i francuski stručnjaci su dizajnirali letilicu koja će kasnije postati čuveni "Konkord" - koji je prvi put leteo 1969, dok su Rusi predstavili "Tupoljev Tu-144" koji je, navodi BBC, zbog sličnosti francusko-britanskoj verziji, dobio nadimak "Konkordski".

Amerikanci su radili na svojim verzijama supersoničnih letilica, a u jednom novinskom članku iz šezdesetih objavljeno je da će razvoj američke verzije koštati 160 miliona dolara. Docnije su odustali od projekta.

Prvi supersonični avion na svetu ipak nije bio "Konkord" već "Konkordski": supersonični "Tupoljev" poleteo je 31. decembra 1968, tri meseca pre britansko-francuske konkurencije. I "Tupoljev" i "Konkord" su počeli komercijalne supersonične letove 1976. To su jedina dva civilna supersonična aviona ikad. Za sad.

"Konkord" je ukupno proizveo četiri prototipa i samo 16 serijskih aviona, a let tim avionom bio je preskup. Posle nesreće iz 2000. godine, tri godine kasnije zauvek je povučen iz saobraćaja.

"Konkord" je oborio mnoge rekorde, ali ne i barijeru prekookeanskog leta od 60 minuta". Najbrži let SAD - Velika Britanija ostvaren je 7. februara 1996, kad je kapetan Lesli Skot leteo dva sata, 52 minuta i 59 sekundi, zahvaljujući vetru u leđa.

Atlantik je brže preleteo samo američki izviđački avion "Lokid SR-71A", poznatiji kao "blackbird" (crna ptica), koji je od Njujorka do Londona stigao za sat, 54 minuta i 56,4 sekundi, još 1974. godine.

Ali, preko okeana za sat - još niko nije uspeo.