Od sutra počinju VUČJI DANI! Verovanje je jasno: Domaćinima koji budu grešni ne piše se dobro!

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se MRATINCI ili VUČIJI DANI jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. On u ove dane gleda ko kako radi, zatim drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali. Domaćinu koji najviše greši u ove dane, ne ide u crkvu i ne poštuje svetog Mratu, u kuću i torove na zimu će doći hromi vuk, zvani "kriveljan", koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri.

U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao. Klao se ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova.

Hercegovci su klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. U ove dane niko ne lovi vukove, jer bi to donelo veliku nesreću.

Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kad ga presretoše vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji upita seljaka da li slavi svetog Mratu. Seljak se uplaši i slaga da slavi. Vukovi se nato pokupiše i nestadoše. Čovek zaboravi na drva, otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu. Od te godine vuci ne zalaze u njegov tor.

U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće. Sanduci se zaklope i ne diraju, ne prede se vuna, ništa se ne pere. Krojači i obućari planduju i ne prihvataju se alata, a žene ne rade ručne radove. Srbi iz Bosne daju mlađariji pileće koske i upredenu vunicu sa svinjskom dlakom da to bace na vučije puteve i vučja mesta.

Stariji svet misli da ako Mratinci padnu u mlade dane, biće sigurno oštra zima. Ako je maglovito - zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana - zima će biti mrazovita i ljuta.

Na slavama se morate služiti ali zato kod kuće odmarajte želudac. Evo recepta za jedno starinsko jelo, koje stomaku pomaže.

Krompir se oljušti i ceo obari. U posebnoj posudi izdinsta se sitno seckan praziluk, rendana šargarepa, jedan koren celera. Obareni krompir se stavi u vatrostalnu posudu, ranije u zemljanu tepsiju, a zatim se preko njega nalije dinstano povrće tako da se krompir ne vidi. Preko svega se stavi nekoliko kašika ajvara i doda biber po ukusu. Peče se u umereno zagrejanoj pećnici desetak minuta. Pre služenja može se dodati sitno seckan beli luk i peršun.

Izvor: Srbija Danas, Politika, Mondo