Betovenova STRAVIČNA životna priča! Njegov put da postane genije nije bio nimalo lak, jer njegov otac...
Betoven je bio maltretiran od strane oca skoro svakodnedno. Šiban, zaključavan u podrumu, lišavan sna, a sve zbog toga da bi se od dečaka napravio genije. Njegov otac je bio nasilan alkoholičar i neuspešni muzičak, koji je želeo da od svog sina napravi sledećeg Mocarta.
Betoven je u školi bio prosečan učenik koji se mučio sa matematikom i pravopisom celog života. Njegov prvi javni nastup bio je kada je imao samo sedam godina, a svoju prvu kompoziciju napisao je sa 13.
Uprkos konstantnom vežbanju i pritisku, Betoven nikada nije postao čudo od deteta kakvo je njegov otac sanjao da bude.
Očeva zavisnost od alkohola se svakim danom sve više povećavala, što je mu je uništilo glas i dovelo do toga da više nije mogao da izdržava porodicu. Zato je Betoven preuzeo ulogu oca brinuvši se o majci i dva mlađa brata.
Sa 22 godine, Betoven se seli u Beč i potpuno se posvećuje muzici.
U ranim tridesetim, Betoven komponuje delo po delo kje je nosilo ime velikog stvaraoca i tako se približio uspehu jednakom Mocartovom.
I dok je u Evropi dostizao vrhunski uspeh, umetnik je počeo da gubi sluh.
Genije iz Betovena je izašao pod ogromnim pritiskom, a taj težak period je živeo u mizeriji i izolaciji, previše postiđen da bi svoju nemoć razotkrio drugima.
Kada je imao 45 godina, smrt njegovog brata je dovela do teške sudske parnice sa snajom, sve u cilju dobijanja prava da bude hranitelj svog bratanca, što ga je mnogo koštalo.
Betoven se nikada nije ženio i potomke nije imao, a u pedesetoj godini došao je do kulminacije i završne faze komponovanja. Narednih godina komponovao je najveća dela među kojima je bila i Deveta simfonija.
Njegov posao je obavljen i on umire u 56 godini. Njegova epohalna dela još uvek se čuju kroz vekove, harmonije koje on sam nije mogao da čuje.
