Zanimljivosti

Narodna verovanja za jul: Rođeni u ovom mesecu posebno su skloni dobrim delima

Jul se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda naziva još i ILINSKI MESEC, GOREŠNjAK, ŽARKI, SRPANj i ŽETVAR, kao i u starosrpskom.
10.07.2017. - 14:21h

Kod Hrvata se naziva SRPANj a na slovenačkom MALI SRPAN. Na staroslovenskom i srpskom ČERVEN, na staroruskom ČERVENj, a kod Čeha ČERVENEC. Na ukrajinskom i beloruskom LІPENj slično poljskom LIPJEC.

Dok nisu čuli za Julija Cezara i rimski kalendar, Srbi su ovaj mesec zvali gorešnjak, žarki, žetvar, srpanj… Leto je u toku, a vrućine u punom jeku.

Osobe rođene u ovom mesecu biće sklone dobrim delima, razumne, pravdoljubive i zbog toga omiljene kod poštenih i dobrih ljudi. Kao i samo leto, koje svi vole i u njemu uživaju, i julska deca su voljena i imaju sreće u ljubavi. Brzo se naljute, ali ih ljutina brzo i prođe. Najviše sreće imaće u julu i avgustu, ali narod kaže da treba naročito da se čuvaju groma. Sklone su bolestima grudi i zuba.

Ovo je mesec u kome se sabira glavno, hlebno zrno, po čemu je jul nazvan žitnim mesecom.

Po narodnom predanju sveti Petar je, žanjući i noću pšenicu, palio lile da bi bolje video,pa se u spomen toga do danas očuvalo paljenje lila uoči Petrovdana i Ivanjdana. Zapravo je najveći deo svetkovina u ovom mesecu posvećen najvažnijim poljoprivrednim radovima, pre svih žetvi. Jul je mesec najvećih pripeka i nesnosnih žega.

U ovom mesecu su i dvoje od petoro ognjevitih svetaca, kako ih naš narod naziva, i to sveti Prokopije i Ognjena Marija.

Po vatrama koje su nekada paljene po brdima, dajući u noći divan odsjaj, ivanjdanske vatre su nazivane ivanjski kresovi.

Zbog ovih vatri je sam sveti Jovan, kum Božiji, nazvan Jovanom Svitnjakom. Jer, ovo je praznik rođenja i to praznik koji je smatran tako velikim da po narodnom predanju i samo sunce na nebu tri puta zastane i zaigra ovog dana u znak poštovanja.

Ovi kresovi,kao i oni petrovdanski, nazivani su u narodu kresovi vinski jer se tada iz predostrožnosti da na letnjoj jari ne sagori rod nije ulazilo u vinograde.

Naime, svaka vrsta diranja i otvaranja zemlje izlagala je jarkom suncu i ono malo vlage što je u njoj sačuvano, a ta isparenja su izazivala plamenjaču.

Izovr: Opanak.rs