Ovo su najluđi crteži koje su klinci slali svojim prvim simpatijama! Možda vas oni podsete šta znači ljubav....
Gledali ste se dok ste sedeli jedno preko puta drugog na času iz prirode i društva. Slali papiriće krišom od učiteljice dogovarajući se kako ćete se posle četvrtog (poslednjeg) školskog časa naći u dvorištu ne bi li ste se samo držali za ruke. I ako je pao neki poljubac, bio je to sramežljiv, nespretan, kratak, "na blic", nepoznat a ujedno i najčistiji i najlepši dodir sa vašom simpatijom.
Najsimpatičnije su bile dečje ljubomorne svađe, kada niste ni znali šta ljubomora znači. Dečak iz 2-1 vas je naljutio jer se tog dana igrao sa nekom drugom devojčicom, a ne sa vama, pa vam je u tom trenutku besa došlo da ga prebijete, išutirate, isčupate, sve ono što svakom nezrelom derištu palo na pamet, jer nije dobilo svoju omiljenu igračku.
Bilo je dana kada ste jedva čekali petak, kako biste se zajedno sa simpatijom vraćali kući iz škole, samo da biste prozborili nekoliko reči, a posle plakali u jastuk jer vam je pričao o tamo nekoj Milici koja je lepa, visoka, sa prćastim nosićem, ma prava buduća manekenka. A niste ni znali zapravo zašto plačete. Pa bi vam onda palo na pamet da mu svoja klinačka osećanja ispišete na listu papira i date njegovom najboljem drugaru da mu preda u pauzi časova.
Manje-više, svi smo imali ovakvo detinjstvo. Mnogi od vas se rane mladosti sećaju kroz fotografije, dnevnike, spomenare, pisamca... Ako ste pak zaboravili ko vam je bio prva simpatija i sa kim ste se držali za ruke, izdvojili smo primere ljudi koji sve to dokumentovano već decenijama čuvaju. Možda vas njihove uspomene vrate sopstvenim...
Ovo nam je poslala Katarina (27) iz Beograda koja se tačno seća čuvenog Stoleta. Ona je tada bila šesti, a on peti razred. Redovno su se čekali posle nastave, a to nije bilo teško, jer su već međusobno razmenili rasporede časova i znali su u svakom trenutku ko ima koji čas. Držali bi se za ruke, grlili i šetali. A dok ju je on ispraćao do kapije, na svakom viđanju davao bi joj je po jednu svoju fotografiju. Katarina se i dan-danas toga seća.
Njihove simpatije tinjale su sve do njenog osmog razreda, kada mu je napisala sledeće pismo.
Sanja (26) iz Beograda je takođe bila raspoložena da nam ulepša dan pismu posvećenom jednom Crvu. Tako su ga svi zvali u razredu, jer bio mršav i nizak kao pravi mali crv.
Sanja je tada imala 10 godina i Crv joj se nije sviđao. Pismo joj je dao jedan njegov drugar i rekao joj da ga sačeka posle časova u parku blizu škole kako bi se držali za ruke. Sanja mu je nažalost rekla da nije njen tip. Kao da je devojčica tih godina znala šta znači tip dečaka.
Jovana (26) iz Novih Banovaca je kao mala imala svoj bend, koji je činila sa svojom mlađom sestrom i komšijom sa sprata ispod. Zvao se Nemanja i imao je 6 godina. Jovani (na fotografiji levo) je bilo 8 kada ga je prislila da se igraju muzičara, ne bi li sa njim provodila što više vremena. Priložila nam je fotografiju iz tog perioda, kojeg se seća sa osmehom od uva do uva.
Nemanja i Jovana više nisu komšije, ali su i dalje u kontaktu, ali iskljčuvo prijateljskom.
I Anja (30) iz Beograda nam je dostavila simpatičnu poruku koju čuva još od sedme godine, a dobila ju je od svoje prve simpatije Marka koji je bio stariji od nje dve godine.
Vanja (29) iz Novog Sada je u vrtiću bila zaljubljena u jednog Luku i njegov lik je crtala svaki put kada je crtala i svoju porodicu. Nikada mu nije priznala šta oseća, ali te crteže i dan-danas čuva...
Od kolevke pa do groba najlepše je "detinjsko" doba. Prva simpatija, prvi poljubac u obraz, prvo držanje za ruku, prva šetnja... nikada ne mogu biti zaboravljeni. Dečja ljubav je najčistija i najiskrenija, jer ona ne poznaje laži, prevare, spletke, već se celim srcem daje. Zar ne bi trebalo da tako bude i celog života?
