Kućni ljubimci pomažu u lečenju depresije i stresa

Kućni ljubimci često su najsnažnija društvena potpora u životu njihovih vlasnika jer im jamče trajan i siguran odnos kakav se ne može ostvariti u vezama s ljudima, kaže autorka studije Helen Bruks s mančesterskog univerziteta.

Terapija uz asistenciju životinja daje sjajne rezultate u lečenju depresije, stresa i anksioznosti. Kontakt s krznenim čupavim “terapeutima” vraća samopouzdanje, daje osećaj sigurnosti, motiviše i podseća na značaj brige o drugome, o sebi, o psiho-fizičkom balansu i o zdravlju.

Kućni ljubimci bude nežna osećanja, ideju o tome da smo nekome zaista važni. Maske koje imamo pred drugim ljudima nestaju pred životinjama, jer njih ne moramo ničim da fasciniramo. Dovoljno je posvetiti im pažnju, iskazati nežnost i oni je instinktivno vraćaju.

"Uprkos tome što je efikasnost terapije uz asistenciju životinja jako dobro dokumentovana, priroda uloge koju kućni ljubimci imaju u svakodnevnom suočavanju s teškim mentalnim bolestima još je nedovoljno istražena", kaže Bruksova.

Kućni ljubimci sa svojim vlasnicima grade stabilan i blizak odnos. To je posebno vidljivo kod osoba koje većinu vremena provode "u četiri zida" i kojima je kontakt s ljudima vrlo ograničen. Ljubimci su trajno fizički prisutni i često odvraćaju misli svojih vlasnika od teških psihičkih simptoma, uznemirujućih iskustava, čak i suicidalnih misli.

Bruksova je istraživanje s kolegama sprovela na 54 osobe kojima je dijagnostifikovana dugotrajna duševna bolest. Fokusirali su se na svakodnevno iskustvo življenja ispitanika s mentalnom bolešću.

"Amerika i Australija daleko su ispred Velike Britanije kada je posredi terapija uz asistenciju životinja. Pacijenti se oslanjanju manje na lekove, a više na nefarmakološke intervencije. Jedna od njih je i terapija uz asistenciju životinja", rekla je Bruksova za Rojters.

Na primer, nekoliko američkih programa povezuje određene kućne ljubimce s određenim pacijentima. Jedan od njih - "Senior Pets for Senior People and Senior Dogs 4 Seniors" spaja starije životinje s penzionerima kojima je potrebno društvo kod kuće.

"Šetam psa za gospođu koja ima 92 godine, gluva je i živi u potpunoj izolaciji, a u životu je drži njena džek rasel terijerka. Njihova povezanost vrlo je snažna i korisna za obe", kaže Stefani, radnica spomenute neprofitne zadruge.

"Često ne primećujemo emocionalne potrebe ljudi. Kada su zdravstveni i socijalni problemi u pitanju, rešenje može jednostavno da zuri u vas ili vam sedi u krilu", istakla je Stefani.

Izvor: hr.n1