Žito protiv bundeve: Srbi slave Svetog Luku, svet Noć veštica

Sveti Luka, praznik u narodu poznat kao Lučindan, česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.

Lekar, zaštitnik umetnika, prijatelj apostola Pavla, bavio se živopisom i smatra se da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Ovaj svetac napisao je i treće jevanđelje, Sveto jevanđelje po Luki, i Dela apostolska.

Običaji na Lučindan

Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca "zateže", kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“ jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.

Svetog Luku kao svog zaštitnika slave i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Ali, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu jer večeras je i Noć veštica.

Na tu temu, „Politika“ je pre nekoliko godina imala zanimljiv članak.

Obeležavanje ove neobične noći na američki način sve je prisutnije među različitim verama..

Poreklo praznika Noć veštica datira još od antičke svetkovine „Šaman”. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra, a noć pred Novu godinu slavili su „Šaman”. Verovali su da se tada duhovi vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.

Keltski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali da bi spalili useve i životinje kao žrtve božanstvima. Tokom proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Odakle onda taj praznik na našim prostorima?

– Uticaj američke popularne kulture je Noć veštica „doveo” na naše prostore. Mladi su rasli na sedam filmova „Noć veštica” i njima to nije strano. Takođe, ljudi vole nešto što liči na karneval i na taj način uvode spektakl u svoj život, igraju se mračnih sila koje su strašne, ali od njih ne može ništa da ih se zadesi, kaže za „Politiku“ dr Jelena Đorđević, sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Noć veštica odavno nije verski praznik, ali još postoje elementi verovanja u natprirodne, mistične pojave, veštice, magiju i vradžbine. Ovom prazniku se posebno raduju deca koja, kostimirana, u grupama idu od vrata do vrata tražeći slatkiše.

U proslavu Noći veštica uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.

– Ljudi u praznicima vide mogućnost da „iskoče” iz zgloba sumornog vremena, a Noć veštica daje mogućnost da izbegnu monotoniju. S druge strane, imamo povratak praznika koji na neki način predstavlja osvetu ideološkim vremenima. Svakako, život traži praznik, ali je najgore kada je praznik prazan, objasnio je za „Politiku” profesor Fakulteta političkih nauka dr Ratko Božović, sociolog.

Iako je Noć veštica paganskog porekla, ime je nastalo od hrišćanskog praznika All Hallows Eve ili Veče pre Svih svetih (1. novembar). Sam praznik su prilagodili hrišćani koji su želeli da iskorene paganizam i, tokom godina, neki mračniji apsketi Noći veštica su zamenjeni lakšim sadržajima i proslavama u duhu porodičnih vrednosti.
Ali, povezvanje Noći veštica sa nečim strašnim, jezivim i natprirodnim i dalje je snažno ukorenjeno i danas je vidljivo na proslavama širom sveta.

Irska
U kolevci ovog praznika Noć veštica se i dalje svake godine dočekuje sa uzbuđenjem i slavi uz vatromet, kikiriki i voćnim kolač sa raznim amajlijama. Ako dobijete parče sa prstenom - čeka vas romansa u budućnosti, novčić vam donosi bogatstvo, ali ako dobijete krpicu - bolje bi vam bilo da "stegnete kaiš".
Meksiko
Groblja su velike atrakcije tokom Dana mrtvih (Día de los Muertos) u Meksiku. To je domorodački praznik koji slavi preminule pretke i poštuje se hiljadama godina unazad.
Kada su Španci počeli da šire katoličanstvo u ovoj zemlji, taj praznik je pomeren da bi se podudario sa danom Svih svetih i Dušnim danom (Zadušnicama) koji pada 2. novembra, pa otud bliska veza sa Noći veštica.
Uobičajeni rituali podrazumevaju nošenje maski u vidu lobanja - Asteci su prvobitno čuvali i izlagali lobanje voljenih - i pravljenje malih svetilišta ukrašenih cvećem, svećama, slikama i hranom za mrtve.
Rumunija
U ovoj zemlji Noć veštica je velika atrakcija za turiste u potrazi za uzbuđenjem i žmarcima povezanim sa Drakulom. Nekoliko tura vodi turiste u Transilvaniju u pohod na vampire a možete da tražite i pravog Drakulu u Vlaškoj.
SAD
U Sjedinjenim Državama Noć veštica podrazumeva maskenbale, nošenje slatkiša od vrata do vrata, festivale žetve sa sveprisutnim bundevama, odlaske u uklete kuće, zbijanje šala i slično.
Jedno od fantastično zastrašujućih iskustava možete doživeti u nekadašnjem filadelfijskom zatvoru Eastern State Penitentiary u kome se svake godine izvodi rekonstrukcija jezive atmosfere iz uklete kuće.

Izvor: Politika, RTS, Mondo, Opušteno.rs