Jedna od najuticajnijih kritičarki umetničke igre, Džudit Mekril u Beogradu

foto: Promo

U svojim najavama i osvrtima u Gardijanu, ona često govori o Beogradskom festivalu igre, ali je ovo prvi put da prati naš festival iz Beograda. U kratkom obraćanju …………….., ona kaže:

“Ljudi koji se bave umetničkim igrom u svetu, ne znaju ništa o igri u Srbiji. Nema produkcija, a ni autora, odnosno koreografa koje bi mogli da navedemo. Ne znamo ni da li ima baletskih kuća, i kakav je njihov repertoar. Medjutim, svi znamo mnogo o Beogradskom festivalu igre. To je događaj koji zaista pratimo, jer Beograd ima jedan od najboljih festivala umetničke igre u svetu! Neverovatno je da generacije umetnika koje su stasavale u poslednjih 16 godina u Beogradu, nisu “prepisale” po nešto od velikih majstora i najzanimljivijih autora današnjice.

Po važnosti i veličini, Beogradski festival igre se može svrstati medju najveće u Evropi. Svoje mesto deli sa Bijenalom igre u Lionu, festivalom u Monpeljeu, ili londonskim festivalom Dance Umbrella. Medjutim, po svojoj hrabrosti u otkrivanju najrazličitijih formi igre, i po svojoj aktuelnoj selekciji, Beograd je u prednosti. Vaš festival ima sjajan program!

Iznenađena sam publikom u Beogradu, koja je sinoć sa ogromnom pažnjom gledala i ovacijama ispratila trupu Eastman, i delo “Fraktus V”. Sidi Larbi Šerkauji se ponekad bavi komplikovanim temama. Konkretno, ovo delo je čitanje filozofije Naoma Čomskog. Igrači i muzičari najrazličitijih nacionalosti donose najrazličitija umeća i stilove igre, u neponovljivom saglasiju. Prikazati takav komad, a odmah nakon toga izvesti na scenu svu lepotu i virtuznost Holandskog teatra igre, ili sasvim mladu francusku trupu senzacionalnih hip hopera, jeste hrabrost jedne selekcije. Mogućnost da se vidi najšira slika, i da se igra prikaže kao jezik koji svi razumeju. U tome je danas uspeh igre, i na toj istoj frekvenciji je i uspeh Beogradskog festivala igre.“

Mekrilova je govorila o važnosti kritike umetničke igre, objašnjavajući da Britanija ima svoje nacionalne kritičare koji prate sva dešavanja na domaćoj sceni, ali i mlade ljude koji slobodno i otvoreno komentarišu savremenu produkciju. „Popularnost umetničke igre u Britaniji danas je neverovatna, gotovo nekoliko puta veća od popularnosti dramskog teatra ili drugih umetničkih formi. Razlog je svakako u tome što pokret, odnosno telo ne može da slaže, i svi vole tu čistu komunikaciju, tu dobru emociju. Takođe, snaga igre je u vizuelnom elementu.“ Kao najbolji primer, Mekrilova navodi sutrašnji nastup Holandskog teatra igre, jer „se radi o ansamblu koji gaji jednu neverovatnu estetiku, u kojoj svaki detalj i sliku želite da zadržite što duže. Da ih sačuvate od zaborava. Ti radovi su pravjeni za najbolje igrače koje danas možete sresti, ljude koji čitav svoj život provode u baletskoj sali, sa neverovatnom strašću i poštovanjem prema profesiji koju su odabrali. Međutim, to su istovremeno dela očaravajuća u pogledu dekora, scenografije, svetla“...

Džudit Mekril je govorila i o nastupu Dade Masilo i njene trupe iz Johanesburga, kao i o dolasku čuvenog ansambla Batševa iz Izraela, i njenog kroeografa Ohada Naharina čiji je „pokret neuhvatljiv i na granici mogućeg“.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondacija za igru, najavljeno je svečano otvaranje 16 Beogradskog festivala igre. Čuveni Holandski teatar igre će sutra, u nedelju, 24. Marta u Centru Sava, izvesti dela Sol Leon, Pola Lajtfuta i Marka Gekea. Pre predstave, publici će se obratiti primabalerina Vivijana Durante.