Urban

Pol Lajtfut i Holandski tetar igre stižu u Beograd!

Krajem novembra prošle godine svetske kulturne rubrike objavile su da se slavni Pol Lajtfut povlači s mesta umetničkog direktora Holandskog teatra igre. Njegov odlazak će se poklopiti sa proslavom šezdesetogodišnjice ove haške trupe, koja je tokom proteklih godina Beogradskog festivala igre, postala omiljena i među našom publikom.

30.01.2019. - 09:30h pr

I dok se ulaznice za njihov šesti nastup na sceni Sava Centra, 24. marta, dobro prodaju, razgovaramo sa Lajtfutom, koji je nekada i sam igrao za ovu trupu, a zatim sa svojom životnom i poslovnom partnerkom Sol Leon, kreirao više od 60 fantastičnih naslova za repertoar ovog ansambla.

Na samom početku Lajtfut nam kaže da je već 34 godine u istoj trupi! Kao i da u budućnosti želi da se bavi isključivo koreografskim radom. Do odlaska će zaokružiti ukupno devet godina na rukovodećoj poziciji, koje je proveo "balansirajući između direktorske kancelarije, scene i baletskih sala…"

Čini se da oduvek kreirate zajedno sa Sol Leon. Kako to funkcioniše? Da li je uvek sve harmonično u sali?

- Ove godine slavimo tri decenije našeg koreografskog partnerstva! To partnerstvo nikada nismo planirali. Dogodilo nam se. Nije postojao recept za zajednički rad, a kao i svaki par imali smo periode bolje i lošije komunikacije. Ono što je lepota našeg odnosa i našeg stvaranja, jeste što komunikacija nikada nije prestajala. Danas među nama postoji neverovatna količina poštovanja i poverenja, koja nije uspela da umanji ambiciju i znatiželju! Mi smo i dalje kao deca, sa bezbroj ludih ideja i želja, kada uđemo u svoj prostor baletske sale.

U Srbiju donosite dva “Lajtfut-Leon komada”. Naša publika imala je priliku da uživa u vašim radovima, ali kažite nam ipak šta možemo da očekujemo?

- Ne mislim da za igru treba uputstvo za gledanje. Ljudi će uvek videti ono što oni žele da vide. Oba rada su izuzetno emotivna, jer je to i koncept ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre! Naš zadatak je da donesemo emocije. Iako su emocije apstraktna stvar, postoji izvestan narativ u ovim komadima. Ne kao scenario, ali kao svet nevidljivog u svetu koji poznajemo. Mi prenosimo publici svoje misli i ideje, i ponekad se one i poklope sa onim što ljudi u publici dožive. Mnogo češće, ljudi otputuju nekim sebi poznatim stazama. U tome je i lepota igre. Ona dopušta slobodu kreiranja, ali i slobodu razumevanja. Zadatak umetnika je da obriše granicu, prostor koji ga deli od gledališta. Ako vam neki koreograf dugo i komplikovano objašnjava šta je želeo da kaže, onda tu postoji neki problem. Igra se mora doživeti.

Iste večeri, beogradska publika će gledati i jedan od novijih radova nemačkog koreografa Marka Gekea, koji je sa Holandskim teatrom igre sarađivao više puta. Kakva je veza trupe sa gostujućim, odnosno pozvanim autorima?

- Marko Geke je naš saradnik od 2013. godine. Kao umetnički direktor trupe, ne postoji ništa više što cenim kod koreografa, od čiste poruke i sopstvenog vokabulara. Mislim da su svi naši stalni ili gostujući koreografi postali najbolji primer toga. Kada poznajete njihov stil, poznaćete odmah i njihov rukopis na sceni. To je ono što ih čini autorima. Posebnim i drugačijim u odnosu na ostale. Kao kompanija, imamo zadatak da budemo trezor njihovih koreografskih dragulja. Oni čine našu umetnost velikom.

Koja je bila najvažnija lekcija tokom upravljanja trupom? Šta ste naučili u proteklih osam godina?

- Moram da priznam da sam naučio mnogo o sebi, o drugima, ali i o funkcionisanju jednog organizma. U isto vreme, mogu da kažem da nemam pojma kako sve funkcioniše i kojom magijom stignemo od ideja do aplauza… Što više uronite u ulogu poput ove, sve više osećate jeziv teret odgovornosti, ali i neverovatnu slast stvaranja. Čast je biti na čelu ovakve umetničke organizacije koju svi obožavaju, ali i ogromna žrtva. Na početku mi je neko rekao "poverenje je super, ali je kontrola uvek bolja". I ja svakoga dana mislim o tome, i radim tako, iako to nije deo moje prirode. Međutim, nisam ni ja bio jednostavan član ove velike familije, pa tako dopuštam svima da budu drugačiji, a pre svega beskrajno kreativni. Najvažnija je međusobna iskrenost!

Da li imate još neki san u oblasti umetničke igre?

- Naravno. Voleo bih da igra prestane da bude ona ružna i nevoljena sestra svih umetnosti. Ne postoji ništa veštačko ili namešteno oko igre. Baš suprotno! Siguran sam da je teško pronaći umetničku formu koja je snažnija u pogledu fizičke i emotivne hemije, od igre. Zato igre mora biti još više. Ona je svima potrebna!

Dolazite uskoro u Beograd?

- Nosim divne uspomene iz Beograda! Vi imate jedan od najboljih festivala igre na svetu. Uvek je važno i divno biti deo takvog festivala, a za Holandski teatar igre ovo je šesti put da bude deo glavnog programa, tokom 16 godina festivalske istorije. Nije loše, zar ne?

Jedne godine ste lično otvarali Festival, kratkom besedom… I tada ste makazama presekli sopstvenu kravatu, na sred scene Centra Sava. Bilo je to duhovito, događaj koji se prepričavao. Šta nam sada spremate?

- Prestao sam da budem duhovit kad sam postao direktor. Sada ćete dobiti jednog starijeg i ozbiljnijeg umetnika… Što ne znači da neće biti zabavno, jer u ansamblu ima mnogo mladih, lepih i šarmantnih igrača!