Vredi li čekati gospodina Pravog?

Predstava o gospodinu Pravom je toliko jaka da je se mnoge dame ni po koju cenu ne odriču. Dok ne zađu u četvrtu deceniju kada su iz straha da ne ostanu same spremne da prihvate i gospodina Solidnog.

Zato se postavlja pitanje - da li je bolje igrati na sigurno, pristati na dobru, a ne „savršenu“ ljubavnu ponudu ili čekati i rizikovati da ostarite sami? Ako se zbog želje za porodicom i straha od samoće i spuste kriterijumi, kako posle živeti sa saznanjem da „to nije to“ i da sebi nismo uspeli da obezbedimo savršenu ljubav o kojoj smo uvek maštali?
Koliko je opasan koncept srodne duše otkriva nam psiholog i psihoterapeut Danijela Glušac, ističući da savršena osoba ne postoji.

- Pod ovim se ne misli samo na to da svako ljudsko biće ima mane, nego i da ne postoji čovek "skrojen" samo za nas. Ne postoji osoba sa kojom ćemo se uvek savršeno slagati, potpuno razumeti, prema kojoj ćemo u svakom trenutku do kraja života osećati snažne emocije, povodom čijeg ponašanja se nikad nećemo osećati povređeno. Ako čekamo tu osobu, nesavršenu, ali savršenu za nas, rizikujemo da ne damo šansu ljudima sa kojima zaista možemo imati kvalitetan odnos - upozorava Danijela.

Zaljubljivanje u velikoj meri zavisi i od sazrevanja. Što više sazrevamo i gradimo identitet na realističnoj slici sebe i drugih, manje smo skloni idealizaciji, pa se smanjuje i broj osoba u koje se možemo zaljubiti, ističe naša sagovornica. Lepo je uživati u leptirićima i u odnosu punom uzbuđenja.

I MUŠKARCI VOLE BAJKE

Utisak je da su žene više "pale" na priču o savršenom partneru, ali ni pripadnici jačeg pola nisu „operisani“ od idealizacije. - Često su žene "prozivane" da previše čitaju bajke, da grade očekivanja na osnovu romantičnih idealizacija prikazanih u književnosti i medijima. One to možda slobodnije pokazuju i pričaju o tome. Ali, nisu ni muškarci imuni na pomenute idealizacije ljubavi. Možda samo svoju potragu drugačije realizuju - kaže psihoterapeut Danijela Glušac.
- Neminovno je, ipak, da ta vrsta zanesenosti izbledi. Ako se nakon toga razvije ljubav, to je najlepši put ka ozbiljnoj i kvalitetnoj priči - kaže psiholog.

Ipak, ljubav se može razviti i bez zaljubljenosti, podseća Danijela, a potvrđuje praksa. Ne tako davno, ljudi su se venčavali za partnera kog je izabrala porodica, pa su opet imali srećne brakove. I danas je tako, samo ako pametno izaberemo.

- Kada odaberemo osobu koja ima kompatibilne vrednosti i životne ciljeve sa našim, sa osobinama koje cenimo i manama koje prihvatamo, kada gradimo međusobno razumevanje i brigu, teško da nam se taj neko neće sviđati. Teško da nećemo osećati određen stepen topline i naklonosti. Iz toga može da se izgradi čvrsto osećanje privrženosti. Dakle, nije dobro birati bračnog saputnika na osnovu zaljubljenosti koja predstavlja projekciju svojih ideala na drugu osobu. S druge strane, ako nam se sviđaju osobine partnera i ako razvijemo bliskost, postoji šansa da budemo srećni - kaže psihoterapeut.

Ovo bi trebalo da uteši sve dame koje gaze četvrtu deceniju u iščekivanju princa. Neprestano slušajući da "izbirač naiđe na otirač" i "ko hoće veće, izgubi iz vreće", mnoge žene pokleknu i pristanu na brak sa dovoljno dobrom, umesto sjajnom prilikom. Pošto smo unapred svesni da to nije baš to, postavlja se pitanje hoćemo li ostatak života provesti žaleći što nismo ostali dosledni sebi.

- Ne mora da znači. Ako je u pitanju samo odnos bez ikakve privlačnosti i strasti, ali onaj u kom smo posvećeni razvijanju bliskosti i prijateljstva, to ne mora nužno biti loš izbor. Neko može biti zadovoljan i samo materijalnom sigurnošću koju je dobio tim brakom i mogućnošću da odgaja potomstvo. Dobro bi bilo promišljeno doneti odluku, pa kada je donesemo, čvrsto stati iza svojih izbora. Najverovatnije je da bi se i odnos sa osobom koju smo ludo voleli, u nekom trenutku promenio, narušio, da bi i za njega bio potreban trud za održavanje - ističe psiholog.

U ovoj igri vaganja, da li čekati boljeg ili se zadovoljiti sa trenutnim, važnu ulogu igra strah da ne ostanemo sami. Tada možemo doneti pogrešnu odluku.

Ako neko oseća samo zabrinutost oko toga da li će ući u bračnu zajednicu, to može da ga motiviše na aktivnije traženje potencijalnog partnera i racionalnije sagledavanje okolnosti, želja i svojih osobina. Neko se, pak, oseća anksiozno i prestravljeno povodom mogućnosti da ostane sam. Kada je strah najvažniji motiv u izboru partnera, kada neko misli da bi bilo užasno ostati sam, onda postoji rizik da pristane čak i na loš odnos, pa i do ekstrema trpljenja fizičkog i drugih oblika nasilja - upozorava psihoterapeut.

Ljudima koji se dvoume oko neke osobe, pitajući se da li sa njom da provedu ostatak života, naša sagovornica predlaže da pre konačne odluke postave sebi sledeća pitanja.

- Da li ja dobro poznajem ovu osobu i ona mene? Koje su njene vrednosti, želje, ciljevi, interesovanja? Da li sam nesrećan sa njom? Da li samo patim zbog nedostatka strastvene ljubavi koja ionako izbledi tokom vremena? Mogu li da se nosim sa manama partnera i on sa mojim? Da li redovno i jasno razgovaramo o našim očekivanjima od veze i drugim važnim životnim pitanjima? Da li se trudimo da razumemo jedno drugo? Imam li iskrivljene predstave o tome kakav odnos treba da bude? To su neka od važnih pitanja - navodi Danijela Glušac.

BRAK JE BIZNIS

Iako se sama nikada nije udala, autorka nekih od najromantičnijih knjiga svih vremena, Džejn Ostin, govorila je da je brak zaista biznis. Slažu se sa njom mnogi danas, pa ulazak u brak porede sa poslovnom odlukom. I kao što biznismeni neće sklopiti važan posao naprečac, tako i ljubavni partneri treba da donesu najvažniju odluku hladne glave, savetuju emotivni racionalisti.

BIOLOŠKI SAT

Rezultati britanske i belgijske studije pokazali su da je sve više modernih žena u kasnim tridesetima koje grade karijeru i koje su spremne da zamrznu jajašca sve dok ne nađu “pravog muškarca”. Više od pola ispitanih žena je izjavilo da je na ovaj korak spremno kako bi ublažile pritisak biološkog sata u traženju partneru.

Izvor: Novosti