Srpski instruktor zavođenja za PRVA.RS otkriva: Za loše muško-ženske odnose krivi su roditelji, a žene vezu tretiraju kao poslovni projekat
“Sve do sredine fakulteta sam bio veoma nezadovoljan svojim neuspesima sa ženskim polom. Zavideo sam momcima koji su dobijali pažnju nežnijeg pola. Bio sam pogubljen toliko da nisam imao pojma kako da započnem razgovor, o čemu da pričam sa devojkama, kako da iskažem sebe”, priča za portal PRVA.RS instruktor zavođenja Petar Vagić koji se igrom slučaja u tom kritičnom period našao u društvu tajnih umetnika sa kojima je razmenjivao iskustvo. Osnivač pokreta u koji se učlanio imao je ulogu u filmu Magnolija, a glumio ga je Tom Kruz.
Imao je sreću da o flertovanju sa lepšim polom uči od jednog od najboljih umetnika iz starije postave, a Srbija može slobodno da odahne, jer je uveliko “bogatija” za još jednu izuzetno korisnu profesiju.
Pošto je u školi zavođenja Petar Vagić napredovao brže od ostalih, ubrzo je postao partner za Istočnu Evropu. Izgradio je sebe u mastora tehnike zavođenja, manipulacije i brzog "privođenja" žena u krevet, ali je kasnije shvatio da ga to uopšte ne ispunjava.
- "Konzumiranje" žena ne može da popuni moju unutrašnju prazninu. Kada sam to shvatio odustao sam od foliranja i počeo da radim na svom samopoštovanju. Učimo muškarce da istinski privuku, bez glume i dodvoravanja. Cilj je izgraditi sebe u čoveka kog žene zaista žele.
Njegov "Autentičan Muškarac" sastoji se iz dva dela – seminarskog i individualnog savetovanja. Zahvaljujuči ovim programima, muškarci uče o pogrešnim strategijama koje treba da izbegavaju ako žele da osvoje ženu, a koje su ih do sada sprečavale da se intimizuju.
- Prva pogrešna strategija je pasivnost. Druga je suprotnost prvoj – mentalitet grabljivca. S jedne strane, imamo muškarca koji iz večeri u veče ne preduzima ništa i tako, posle nekoliko neuspelih pokušaja, sam sebe ubedi da je beznadežni slučaj. Drugi primer je “mentalitet lovca” koji svojim agresivnim pristupom tera devojke od sebe, a najčešći uzrok ovakvog pristupa jeste mišljenje poput "Moram da dokažem sebi i prijateljima da sam uspešan. Šta ako nijednu večeras ne obrlatim. Osećaću se kao poslednja kanta. Ovi moji će me zezati mesec dana..." Takve misli stvaraju psihički pritisak. Viđao sam mnoge momke da se znoje dok pokušavaju da u sebi ubiju pritisak i osećaj anksioznosti.
Najčešći klijenti su oni koji se stide ili imaju strah pirlikom upoznavanja, a dugoj kategoriji pripadaju momci koji slabo poznaju muško-ženske i međuljudske odnose.
- Većina muškaraca su starosti oko trideset godina. Najmlađi učenik imao je 21, a najstariji 55 godina. Nikad nije kasno za učenje novih veština. Moji najčešći klijenti dolaze iz druge krajnosti, tj. bojažljivi su ili stidljivi. Međutim, pamtim i momke neprilagođenog ponašanja koji su u društvu uvek ispadali čudaci. Jedan od klijenata je imao običaj da prilazi devojkama bez obzira na to da li su sa dečkom i od starta kretao sa muvanjem. To mu je donelo samo konflikte.
Tvrdi da niko nije rođen kao "Don Žuan" i da se veštine u muško-ženskim kao i svakim drugim odnosima stiču odrastanjem. Dete ponašanje uči od roditelja, a kasnije i od drugih.
- Glavni problemi današnjih odnosa su suptilne kalkulacije i korišćenje veze za namere, koje joj nisu svojstvene. Ljubavna veza treba da bude partnerstvo dvoje ljudi koji se vole i poštuju. U našoj kulturi čest je primer da su muškarci privučeni fizičkim izgledom, a zanemare ljudske kvalitete svoje lepše polovine, razmišljajući "dobra je riba i ma kakva da je kao osoba nekako ću to tolerisati."Drugi loš način odabira je svojstveniji ženama. To je slučaj kada u odnos ulaze zbog novca i od veze pravi poslovni projekat. Vodi se logikom "nekako ću pretrpeti to što mi se ne sviđa. Bitno mi je da ne moram da brinem za novac”.
Kako povratiti samopouzdanje?
- Da li je osoba nekada imala samopouzdanje pa ga je izgubila ili ga nikada nije ni imala. U prvom slučaju, mora se utvrditi u kom momentu je i zbog čega se to desilo i kada se to identifikuje i razreši unutrašnji konflikt zbog kojeg je došlo do gubitka - samopouzdanje će se vratiti.
U slučaju da osoba nikada nije imala samopouzdanje, potrebno ga je izgraditi od nule, a taj proces ide malim koracima. Osoba preduzima poduhvate koji su joj izazov, ali su ipak izvodljivi. Kad počne da niže male uspehe i postignuća, samopouzdanje počinje da se uvećava. Kako se samopuzdanje uvećava, osoba je spremnija i za zahtevnije poduhvate. Savladavanje ovih još zahtevnijih poduhvata - još više podiže nivo samopouzdanja.
