Kuhinjica

Recepti sa srpskih dvorova: šta je jeo car Dušan?

Na ovim prostorima gurmana nikada nije manjkalo. Dvor cara Dušana bio je stecište velkog broj ljudi iz svih krajeva njegovog carstva „na tri mora”. Svi su donosili svoje običaje spremanja hrane, začine, recepte … zato je i carska trpeza bila veoma bogata. Prijatno!
24.11.2014. - 12:28h

Srbi su oduvek voleli dobro da pojedu i popiju. Ipak, da li ste se nekada pitali kako je izgledao jelovnik srednjovekovne vlastele u vreme kada gomila povrća (na čelu sa krompirom koji je u Srbiju stigao tek na pčetku 19. veka) bila nepoznata?

Na dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića, koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo. Sa velikom teritorijom stigli su i novi začini, nove vrste mesa, do tada nepoznati recepti …

Hrana je imala veliku važnost na Dušanovom dvoru, a o kvalitetu onoga što su car i njegovi najbliži jeli brinuo se jedan vredni mladić - Lazar Hrebeljanović (da, upravo onaj koji će kasnije postati srpski knez)..

Na dvoru se jelo mnogo mesa – divljač, riba, pernata živina, suvo meso i naravno, slanina! Naročito je cenjeno bilo ovnujsko meso, a sa primorja se na dvor donosila i morska riba, hobotnice, kao i usoljena ikra. Posle Dušanovih osvajanja, Srbi su imali svoje solane u Albaniji i Grčkoj.

Od ostalih začina, koristio se biber, majčina dušica, hajdučka trava, metvica, a dopremani su šafran, cimet, mirođija, karanfilić... Med je najčešće zamenjivao šećer.

Povrće nije bilo „na ceni”. Zvalo se zelje, a kada bi pominjali „ljuto zelje” mislili su na luk i rotkve. Tu i tamo, mogao je da se pojede crni i beli luk, kupus, zelena salata, rotkvice, maslačak, blitva i dosta vrsta pečuraka.

Osim mesa, mleko i svi proizvodi od mleka (sir, kajmak …) su bili prave poslastice. Neka „stara” srpska jela tada su bila „mlada” – kako na dvoru tako i među običnim svetom, jela se: gibanica, proja, cicvara, popara …

Izbor pića nije bio tako veliki, ali se pilo kvalitetna „kapljica”. Na dvoru, medovina (vino od meda) je bila glavno piće, a točilo se i piva koje se u Istočnoj Srbiji zvalo „alovina”.

Ipak, upravo su preci cara Dušana u Srbiji ustanovili vinogradarstvo, a čak je i postojao zakon kojim se zabranjivalo dodavanje vode u vino. Car Dušan je imao veliki podrum u okolini Prizrena, pa se na njegovom dvoru točila „dobra vinska kapljica”.

Sve đakonije služene su na srebrnim tanjirima ukrašenim dvoglavim orlom. I da … na dvoru cara Dušana se jelo zlatnim priborom. Nož je bio uobičajen, a za to vreme se vezuju i prve viljuške, mnogo pre pojave tog rekvizita na drugim evropskim dvorovima.

Svoje mesto na trpezi Evrope viljuška je našla je tek početkom 16. veka, oko 300 godina posle njene pojave na srpskom dvoru.

Recepti sa srpskog dvora – Piletina u medu

Pileće grudi se blago usole i dobro istrljaju medom. Ovakvo meso se ostavi da odstoji dva sata, pa se uvalja u pšenično brašno i prži na masti dok ne dobije zlatnu boju. U posudu u kojoj se meso pržilo sipa se belo vino, beli luk i malo majčine dušice, pa se tim sosom preliva meso i tako služi.

Ovo jelo datira iz 17. veka, a poznato je da se služilo na dvoru od vremena Stefana Prvovenčanog.

Recepti sa srpskog dvora – Šljive punjene kozijim sirom u slanini

Ima podataka da ovaj recept datira iz 1393. godine.

Suve šljive se potope u vodu da omekšaju, izvade se, ocede i osuše. Kada im se odstrane koštice, na njihovo mesto stave se orasi u komadima i kozji sir. Sve se obmota tanjim šnitama slanine i peče na žaru. Jelo se obično služilo na komadićima pšeničnog ili ražanog, zapečenog hleba.

Izvor: dnevno