16. oktobar - Svetski dan hleba

U Srbiji se godišnje pojede nešto više od 100 kilograma hleba po stanovniku, što je tri puta više od proseka u Evropi.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da se u Srbiji dnegno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba, a potroši oko 3,3 miliona. On je naglasio da je u proizvodnji i potrošnji najzastupljeniji beli hleb "Sava" od brašna tipa 500, čija je maksimalna cena regulisana vladinom uredbom o cenama na maksimalno 46 dinara.

- Hleb "Sava" od 500 grama, koji je odličnog kvaliteta, čini 80 do 85 % ukupne proizvodnje. On može da se nađe u prodaji i po cenama nižim od 46 dinara.

Prema njegovim rečima, ostale vrste hleba koje se proizvode u Srbiji su na slobodnom režimu formiranja cena, a njih uglavnom koriste ljudi koji vole specijalne vrste, vode računa o sastavu i kvalitetu ili zdravstveno moraju da ih koriste.

Pralica je naglasio da će snabdevanje hlebom u Srbiji biti redovno, a ni cena najzastupljenije vrste hleba neće rasti, odnosno biće maksimalno 46 dinara po vekni.

On je dodao i da Unija pekara Srbije ne obeležava 16. oktobar  , već da ima svoje dane, kao što su Pekarski dani i Pekarska slava.

Hleb ima posebno mesto i u srpskoj kulturi i tradiciji. Koristi se u mnogim obredima vezanim za rođenje deteta, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike. U Srbiji dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.

U Sremu, u selu Pećinci, nalazi se i Muzej hleba, u kome je izložena zbirka od 96 različitih vrsta hlebova koji su se mesili za praznike i porodične običaje.

Kroz izložbenu postavku, ispričana je priča o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici, ali i o ljudima, običajima i načinu života u prošlosti.

U okviru muzejskog kompleksa u Pećincima, nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena hlebu.

Izvor: beta