Beli luk - riznica zdravlja

Iako ga često koristimo, često zaboravljamo da je beli luk (allium sativum) ne samo savršena začinska biljka, već i prava riznica zdravlja. Milenijumima je korišćen u različitim kulturama kao najdelotvorniji prirodni lek za najrazličitije bolesti. Iako mu je pradomovina srednja Azija, veoma su ga cenili i dobro poznavali stari Indusi, Grci i Rimljani.

U našoj tradicionalnoj medicini beli luk zauzima posebno mesto, njegov značaj je potvrdila i zvanična medicina sredinom prošlog veka. Sadrži više od 200 biološki aktivnih materija, smeštenih najviše u njegovoj lukovici. Najviše ima eteričnih ulja, vitamina A, B1, B2 i C, od minerala kalijuma, gvožđa, sumpora, joda, kalcijuma, fosfora, selena, kao i amino-kiseline, enzime, polioze poput insulina, adenozin i alicin. Svi sastojci su u koncentrovanom obliku, tako da je lekovit i u minimalnim količinama.

Naučno je dokazano da adenozin iz ove biljke sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, dok organske komponente koje sadrže sumpor, smanjuju holesterol i preventivno sprečavaju razvoj malignih bolesti. Potvrđeno je i njegovo vazodilatatorno dejstvo, širi krvne sudove, naročito periferne, ali i glavne, očiju i nogu. Ovo je značajno za pojedine vrste glavobolja, bolne grčeve u potkolenicama koji se javljaju kod starijih ljudi čak i nakon kraćih šetnji. 

I SVEŽ I KUVAN

Zavisno od toga zbog čega jedemo beli luk, važno je da se opredelimo za svež ili kuvan. Prvi je efikasniji protiv bakterija, virusa, gljivica i parazita, a kuvani zajedno sa drugim povrćem, oslobađa sastojak ahoin, pa je delotvoran protiv tromboze, infarkta, šloga i tromboembolije. Za zaštitu srca i krvnih sudova, prednost ima kuvani, a za preventivu od karcinoma preporučuje se sirovi ili ukiseljen u salati.

Potvrđeno je i da snižava krvni pritisak za pet do deset odsto, normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad krvnih sudova, čini ih elastičnijim i "hrani" srčani mišić. Pospešuje varenje i rad želuca, podstiče rad jetre, bubrega i prostate, a pomaže i u lečenju različitih plućnih oboljenja. Izrazito je delotvoran u lečenju gripa i bronhitisa, zbog čega ga u Rusiji zovu i prirodni penicilin. Poznavaoci ruske narodne medicine savetuju da se čen do dva belog luka pojede pre nego što virus gripa "napadne" organizam, odnosno čim se oseti bol u grlu ili drugi simptom koji najavljuje prehladu. Njegova delotvornost je dokazana i kod herpesa i kvasnih gljivica kao što je kandida albikans.

Karakterističan miris, zbog kojeg mnogi izbegavaju da ga jedu, vrlo je blag dok se čen ne otvori. Tek tada se oslobađa ljuta aroma, koja se iz organizma u potpunosti eliminiše tek nakon 72 časa i to preko pluća. Ali, bez obzira na to, beli luk nikako ne bi trebalo zapostavljati. Naročito u zimskim danima, kada virusi kreću u pohod.

PROTIV BRADAVICA

Svež čen belog luka sitno se isecka i stavi na bradavicu, a prethodno se taj deo namaže nesoljenim svinjskim salom ili guščjom mašću. Zatim se stavi flaster koji će da fiksira luk. Postupak se ponavlja svakodnevno dok bradavice ne nestanu. Takođe, koža oko bradavice može da se prekrije unutrašnjim delom kore banane, a na nju direktno sipa sok od belog luka. Posle toga se takođe stavlja flaster, to se radi svakodnevno dok bradavica ne iščezne. Najčešće je potrebno sedam do deset dana.

KUPKA ZA BOLNE NOGE

Posle napornog dana, čim stignete kući možete da napravite jednostavnu kupku za umorne i bolne noge. Aromaterapeuti savetuju da se u posudu sa toplom vodom stavi po šest kapi eukaliptusovog i ružinog ulja, kao i supena kašika soka od belog luka. Noge se drže pet minuta, što je sasvim dovoljno da biljni ekstrakt uđe kroz kožu i počne da deluje, a zatim se isperu pod mlazom hladne vode.

POJAČAVA APETIT KOD BEBA 

Novija istraživanja pokazuju da miris belog luka u majčinom mleku privlači bebe, zbog čega one duže sisaju. Ukoliko žele da poboljšaju apetit novorođenčadi, majke bi trebalo da pojedu čen do dva sat vremena pre podoja. Istraživanje nije dokazalo da beli luk uzrokuje grčeve u stomaku bebe.

Izvor: novosti.rs