Da li su nam deca previše dobra?

Gledam svoje dete. Moje dete gleda u ekran (preciznije jedan od ekrana). Ja sam nezadovoljna. Da li moje dete ne valja?

Da li su naša deca dobra, a mi kao roditelji nismo svesni koliko su se okolnosti, iako naopako, nekako neočekivano u našu korist promenile.

Sve je postalo drugačije, da li i opasnije?

Opasnosti nesumnjivo vrebaju, tu su iako se ne vide. Deca su danas izložena iskušenjima kao što su deca uvek bila. Iskušenja se nikako ne uklanjaju, naprotiv, stalno se nekako uvećavaju i menjaju.

Ne možeš iskušenjima doskočiti, nema načina da decu možemo potpuno zaštiti. Šta god da činimo, kako god da se dovijamo, život nas nepravedno stavlja u nezavidnu poziciju u kojoj decu nevoljno u ovdašnji pakao moramo da prepustimo.

Današnja deca se ne čuju i ne vide

Uhvatimo sebe da sledimo opšte ludilo. Ispitujemo decu kao islednici o internet aktivnostima, ne bismo li ušli u trag njihovim zajedničkim grupama i interesovanjima, dok, u većini, tehničko znanje deteta daleko nadmašuje sposobnosti roditelja islednika.

Deca više ne izlaze, deca se ne viđaju, deca se ne druže… Današnja deca se ne čuju i ne vide.

Ne bi li bilo normalno za moje odraslo dete da sve svoje slobodno vreme provodi van kuće, a da se ja pitam gde je, s kim je, kako je… Zašto se ja pobogu brinem, kad dete mirno u kući sedi, glasa ne pušta, čak ni muziku preglasno ne sluša!

Besprekorno vladanje tinejdžera

Najnovija britanska statistika pokazuje da su današnja deca zapravo neumereno, prosto zabrinjavajuće, dobra. Statistički gledano, procenti zloupotrebe droge i alkohola su u značajnom padu u odnosu na iste statistike iz prethodnih godina.

Stari engleski problem sa preuranjenim trudnoćama, u čemu prednjače u odnosu na sve ostale razvijene zapadno-evropske zemlje, takođe je u fazi opadanja.

Reklo bi se, osim komunikacije na društvenim mrežama, drugih intimnosti među ovom današnjom decom gotovo da i nema. Kad je neko u vezi podrazumeva se da redovno učestvuje u razmeni telefonskih poruka.

Dakle svi pokazatelji društvenih anomalija ukazuju na besprekorno vladanje sadašnjih tinejdžera, u najvećem broju slučajeva naravno, jer delinkvenata uvek ima.

Deca su nam tako primerna… Postavlja se pitanje šta bi bilo ako bi došlo do nekakvih društenih nemira. Revoluciju ne bi mogla da izvede inteligencija, nego navijačka gomila. Kakva užasna perspektiva!

Vremena su više stara nego dobra

Kako smo nepravedni prema svom potomstvu! Osuđujemo ovu našu današnju decu zbog nezainteresovanosti, bezidejnosti i generalne zatupljenosti, a ne može se reći da to baš sasvim samostalno biraju.

Ne mogu sirota deca pobeći od onoga u čemu žive. Naša deca su osuđena na život kakav imaju, a pravo na bezbrižno detinjstvo, nažalost, nemaju.

Kakva nepravda za sirotu decu koja od toliko izbora nemaju šta da izaberu. Sve je protiv njih i mi smo protiv njih. Kao da je ludilo oko nas njihova krivica, stalno im na nos nabijamo ona dobra stara vremena. A vremena su mnogo više dobra, onda kad su stara.

Deca prihvataju ono što im se nameće; neću da kažem bezrezervno, jer ih ne možemo intelektualno sve u istu beznadežnu hrpu utrpati. Ima među tom decom, a budućim ljudima, nesumnjivo i onih nad sobom i svetom zamišljenih pojedinaca, kreatora budućnosti, vizionara zagledanih u vasionu…

Da bi se sačuvao od ludila čovek mora u nešto da veruje. Ja biram da verujem u dete iza sebe.

Izvor: Dan u Beogradu/ autor Vladislava Erdeljan