Roditelji, ne gurajte decu u svet odraslih
Majka koja ima bolesnog sina napisala je pismo u kom govori da bi roditelji trebalo da prestanu da požuruju svoju decu, jer oni imaju sasvim dovoljno vremena. Pokušaji da se dete što pre gurne u život odraslih, nisu dobri. Sve počinje od najranijeg detinjstva, preranog "skidanja" bebe sa dojke kada napuni samo šest meseci, preranog odvajanja od mame i tate zbog polaska u vrtić, forsiranja bezbrojnih aktivnosti izvan vrtića i škola.
Prenosimo njeno pismo u celosti:
Dragi roditelji,
Dozvolite da vam se predstavim. Ja sam majka jednog divnog i jako pametnog dvadesetogodišnjeg dečaka. Tokom poslednje tri godine, moj sin je preživio 18 poseta bolnici zbog teške Kronove bolesti, tri infekcije koje će zauvek imati, bezbroj tableta protiv bolova, katetera i injekcija. Hirurški mu je uklonjen deo debelog creva, izvedena crevna resekcija hirurškim putem, a nedavno je preživeo i povredu mozga nakon pada sa skejtborda. Imam li vašu pažnju? Dobro. Mada moj cilj nije bio da vam skrenem pažnju na ovaj način.
Znam da smatrate da su svi vaši roditeljski koraci napravljeni u interesu vašeg deteta, ali ja želim da podelim neke lekcije koje sam naučila, u nadi da ću vas sprečiti da učinite neke od tih naizgled dobronamernih stvari. Bila sam primorana da se zaustavim. Nadam se da ćete vi odlučiti isto.
Molim vas, prestanite više da zakazujete svom detetu časove tenisa, klavira, karatea i druge aktivnostima na koje sve deca vaših prijatelja idu. Deci je potrebno vreme da istraže, stvore avanturu, igraju se i maštaju. Oni su mali samo nekoliko godina, dozvolite im da izgrade svoju prirodnu radoznalost na svoj način i po svom rasporedu.
Molim vas, prestanite da ih pripremate za fakultet u šestom razredu. U stvari, molim vas, prestanite ih pripremate za studije uopšte. Ako je fakultet u njihovoj budućnosti, oni će se pripremiti uz pomoć svojih urođenih talenata. Nećete im biti potrebni vi za pisanje eseja.
Oni imaju vremena.
Molim vas, prestanite na dete da prebacujete priču koju vi imate u glavi o tome kako ono treba da napreduje u životu. Vaša deca nisu vaš produžetak. Svako ima svoj put kojim ide i koji prate radost, slomljena srca i gubici. Nemojte ni pokušavati da ih spasete od neuspeha. Dozvolite im da se samostalno kreću kroz život. Ponekad slomljeni od borbe i ružnih lekcija, ali i s osmehom na licu zbog naučenih lekcija i mudrosti koje im vi ne možete dati.
Molim vas, prestanite ih požurivati u svet odraslih. Dozvolite im da neko vreme uživaju u slobodi detinjstva. Oni će uskoro imati iste probleme, odgovornosti i zahteve kao i vi. Zašto ih požurivati u to?
Oni imaju vremena.
Na kraju krajeva, živimo u svetu koji je potpuno okrutan! Prestanite s pravilima, rokovima i starosnim definicijama. Savremeno društvo nam nameće kad, kako i gde naša deca moraju biti u bilo kom trenutku. Ko je napravio ovaj svet u kojem živimo? Odakle ta pravila dolaze? Naša deca treba da se pripreme za najvažniju od svih životnih lekcija – da pronađu sreću i ljubav u svetu izrešetanim neizvesnostima. I ako prestanemo da radimo neke stvari koje sam gore spomenula, oni će imati vremena da učine upravo to.
Izvor: yumama.com
