Postporođajna depresija: Patnja u tišini
Gotovo trećina mladih majki koje se susreću s postporođajnom depresijom ne traže medicinski savet od svog lekara, pokazalo je istraživanje.
Strah da će lekari zbog depresije staviti pod znak pitanja njihovu spremnost na roditeljstvo i da će time izneveriti bližnje, tera mnoge žene da pate u tišini.
Istraživanje koje je obuhvatilo više od 700 majki u Velikoj Britaniji pokazalo je i da pritisci društva da svako bude “savršen” roditelj i da doji bebu doprinosi začetku depresije.
Simptomi postporođajne depresije slični su drugim oblicima tih oboljenja: nezadovoljstvo, slab apetit, gubitak libida, nesanica i nisko samopouzdanje. Obično se pojavljuje jedan do dva meseca posle porođaja.
Antidepresivi su se pokazali uspešnima u lečenju tog stanja, ali često žene ne žele da uzimaju lekove, posebno kada doje.
U jednoj od najvećih studija o postporođajnoj depresiji, istraživači su posmatrali efikasnost psiholoških intervencija. Na više od 4.000 majki u Engleskoj primenjena je kognitivna bihejvioralna terapija ili individualni pristup.
Lečenje je bilo sprovedeno putem zdravstvenih poseta, uobičajene nege ili putem zdravstvenih poseta osoblja koje je bilo edukovano za prepoznavanje simptoma te vrste depresije.
I posle 6 meseci i posle godinu dana posle porođaja, majke koje su primile negu posebno edukovanih zdravstvenih posetilaca pokazale su znatno smanjenje simptoma depresije u poređenju s onima koje su imale uobičajene zdravstvene posete.
Majke u intervencijskoj grupi s depresivnim simptomima 6 nedelja posle porođaja imale su 40 odsto manje izglede da će imati simptome depresije posle 6 meseci u poređenju s onima koje su imale uobičajene posete zdravstvenih radnika.
Još jedna studija je takođe otkrila da majke koje imaju podršku svojih vršnjaka, odnosno ostalih majki smanjuju rizik od razvoja depresije za 50 odsto.
Izvor: B92
