Da li je povučenost razlog za brigu roditelja?
Ako vam je dete povučeno, verovatno ste zabrinuti zbog toga i pitate se da li su razlog problemi u školi ili sa vršnjacima, ali možda je u pitanju karakterna osobina, tvrde psiholozi.
To, naravno, ne znači da roditelji ne bi trebalo da pomognu najmlađima da razviju socijalne veštine, da ih podstaknu na druženje i nauče kako da se ponašaju sa mlađima i starijima.
Stručnjaci navode da postoji više oblika povučenosti, pa od toga zavisi kakva "terapija" je potrebna. Iako se to vezuje uz stidljivost, dete može da bude povučeno i sa razvijenim osećajem samopouzdanja - to znači da uspešno ostvaruje kontakt sa ljudima oko sebe, ponašanje mu je prijatno i pristojno i tada nema razloga za roditeljsku brigu. Pojedinim mališanima, a naročito adolescentima, nije potrebna "gomila" drugara da bi se dobro osećali i odlično zabavili.
Postoje i oni koji su promišljeni i obazrivi, pa sporije ostvaruju kontakt jer im je potrebno vreme da "snime" i analiziraju osobe u okruženju, a potom pažljivo procenjuju da li im takav tip ličnosti odgovara za druženje. Teže se zbližavaju sa drugima, ali njihova prijateljstva su stabilna, trajna i čvrsta "kao stena".
U slučaju da vaše dete gotovo panično odbija da razgovara sa starijima ili decom koju ne poznaje, trebalo bi da potražite stručnu pomoć. Takođe, mališani koji izbegavaju kontakt očima, pognu glavu i stiskaju šake, najčešće su ispunjeni strahom ili besom i imaju ozbiljnije probleme koji zahtevaju razgovor sa psihologom.
Razlog za brigu je i ako dete nije komunikativno jer je veoma nesigurno u sebe, pa najčešće izbegava društvo u želji da sakrije svoje osobine za koje smatra da su loše i odbija da se "otvori". U tom slučaju je veoma važno da stručno lice sa njim radi na razvijanju samopoštovanja i uključivanju u društvo vršnjaka.
Roditelji mnogo pomažu deci kada ih hrabre, ne grde stalno zbog grešaka, ne upoređuju sa "boljima" (bratom, sestrom ili drugarima) uz komentar: "zašto nisi kao..."). Psiholozi savetuju mamama i tatama koji imaju povučenu decu da što češće iniciraju druženje i igranje sa decom različitih uzrasta, naročito sa mlađima jer od starijih mogu da imaju tremu. Isto tako, možete kod kuće da vežbate sa najmlađim članovima porodice kako da se u određenim situacijama postave prema odraslima (kako da se pozdrave, šta da im odgovore ili da pitaju...)
Kućni ljubimci su odlični "terapeuti" za mališane koji ne znaju kako da se uklope u društvo. Kuce, mace i druge životinjice pružaju ljubav i utehu, ali i razvijaju osećaj odgovornosti. Ako nemate uslove da ih držite u stanu, nabavite makar ribice ili vodenu kornjaču i to će pomoći detetu da se "oslobodi stega".
Izvor: novosti
