Potresna ispovest majke: Mog sina je ubio njegov najbolji drug
Pročitajte priču Ešlin Melton, majke15-godišnjeg dečaka koji je tragično nastradao.
Moj sin je bio društven, dinamičan, harizmatičan. Provodio je dosta vremena sa svojim prijateljima. Voleo je sve ljude iz okruženja i oni su to znali.
Da su srećnije okolnosti, on bi prošle srede napunio 16 godina, ali smo mi na dan njegovog rođendana samo posetili njegov grob.
Naime, u noći 30. decembra 2011. godine, Noja je ubio njegov najbolji drug. Slučajno. Pištoljem koji je pronašao u svojoj spavaćoj sobi. Ta "igra" mi je uništila život i stvorila tugu koja nikada neće nestati.
Nisam siguran da li drugi ljudi u potpunosti razumeju kako to izgleda sahraniti svoje dete!
Te kobne noći dobila sam poziv da dođem do kuće njegovog druga. Nisam pretpostavljala da se nešto loše desilo. Kada sam stigla i ugledala žutu traku opreza, hitnu pomoć i policiju bila sam u šoku. Ali posle par sekundi došla sam sebi, moje telo i um polako su postali svesni najgore vesti u mom životu.
Nažalost, nisam znala da drugi roditelji nisu odgovorni. Nikad nisam pomislila da pitam roditelje sinovljevih drugova gde čuvaju svoje oružje, jer sam naivno pretpostavlja da su svi kao ja.
I ja sam vlasnik pištolja, ali mi nije palo na pamet da razgovaram sa nekim na temu oružja u kući. Nisam mogla da pretpostavim da roditelji mogu biti toliko neodgovorni, jer da sam znala da imaju pištolj koji drže na nebezbednom mestu nikada ne bih dozvolila sinu da ide tamo.
Postoji mnogo mesta gde može da se drži oružije, a ne da budu na dohvat ruke deci. Ja nemam ništa protiv da neko ima pištolj. Noje je znao kako se rukuje njim. Kada je imao tri godine išao je u lov. Razlika između nas i mnogih drugih vlasnika oružja je u tome što mi razumemo moć pištolja i kakve posledice mogu da se dese ako je u pogrešnim rukama. Pištolj treba držati pod ključem i što dalje od radoznale dece, a pogotovo ne u dečijoj sobi. Ali bez obzira na to šta smo mi učili našeg sina, ništa od toga ga nije spasilo te noći. Bio je prepušten na milost i nemilost drugih ljudi.
Učite na mom primeru. Od Nojeve smrti, počela sam da pratim statistiku i videla da se svakog dana čak devetoro dece nenamerno ubije. Želim da ljudi shvate da je veoma važno da obrate pažnu na svoje oružje i da vode računa gde drže pištolj. I, što je najvažnije, roditelji treba da pitaju jedni druge da li su pištolji na bezbednom mestu, mestu kome dete nema pristup. To jedno pitanje može da spase život vašeg deteta.
Izvor. yumama.com
