Zašto deca lažu?
Uhvatili ste dete u laži? Ne znate zašto je pribeglo tome niti kako da reagujete? Slađana Đorđević, master psihologije, psihoterapeut i stručni saradnik u „Školi roditeljstva Nada Lazić“ pomogla nam je da razumemo ovu pojavu i dala korisne savete šta roditelji mogu i treba da urade.
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, bitno je da razumemo razvojne karakteristike dece. Naime, razlozi laganja se razlikuju u zavisnosti od uzrasta deteta. Tako, kod dece do sedme godine starosti, fantazija i stvarnost se prepliću, pa će roditelji nekad pomisliti da ih dete laže, dok ono zaista veruje u neku priču. Zato su deca u ovom uzrastu toliko prijemčiva za bajke i druge izmišljene priče, jer im one pružaju „dodatak“ realnosti. S obzirom da se u ovom uzrastu mašta i stvarnost prepliću, često je ovo period začetka kretivnosti kod dece, te to treba razlikovati od laganja.
U kasnijem uzrastu razlozi laganja sve više nalikuju onim „odraslim“, pa će dete u pubertetu pribegavati laganju da sakrije ili ulepša sliku stvarnosti pred roditeljima ili vršnjacima.
Ipak, ukoliko bismo probali da razvrstamo razloge laganja kod dece različitog uzrasta, oni bi bili sledeći:
- Iskazivanje želje ili potrebe: ovaj vid laganja je često zastupljen kod dece mlađeg uzrasta. Umesto da saopšte šta im treba ili šta žele, deca izmisle priču o tome i tako na indirektan način roditeljima saopšte svoja stremljenja. Ukoliko roditelji ohrabre dete da direktno saopštava svoje želje, ovaj vid laganja će prestati.
- Nisko samopoštovanje ili strah: nesigurna i/ili uplašena deca imaju tendenciju da laganjem „ulepšaju“ realnost kako bi im bilo lakše da se suoče sa zahtevima koja se postavljaju pred njih. Ukoliko roditelji prepoznaju ovaj tip laganja, treba svom detetu da pruže ohrabrenje i utehu.
- Strah od kazne ili kritike: dete koje je shvatilo da je pogrešilo, a ima strah da se suoči sa posledicaama svoje greške, imaće tendenciju da ulepša, iznegira ili izmisli priču za koju smatra da će roditeljima biti prihvatljivija. Da bi se ovaj razlog laganja prevazišao, roditelji treba da podstaknu dete da na greške gleda kao na prilike za učenje, i da nema razloga da ih se plaši.
- Kompromis: ovaj vid laganja je češći kod starije dece, i javlja se onda kada dete proceni da je laganje najbolje rešenje za sve. Često se dešava da je dete ovaj vid laganja naučilo od odraslih, koji koriste ovaj vid „belih laži“, te ukoliko žele da ih iskorene kod deteta, i roditelji bi trebalo da prestanu sa tim.
Slađana Đorđević, master psihologije, psihoterapeut i stručni saradnik u „Školi roditeljstva Nada Lazić“.
Sve o Škola roditeljstva Nada Lazić saznajte OVDE.
