Kada prva reč (za)kasni
Roditelji sa nestrpljenjem očekuju prvu reč deteta, a kada se to ne desi iz najbližeg okruženja dobijaju „utešne“ odgovore „Ma, progovoriće, što ste nestrpljivi!“ ili „Pa i tvoj stric je kasno progovorio, šta bi ti hteo!?“ Ovakvi komentari nakratko umire roditelje, ali savet Tanje Lukovac, logopeda i stručnog saradnika „Škole roditeljstva Nada Lazić“ je da pomoć ipak potraže kod logopeda.
Ima više uzroka za kašnjenje govora i spori govorni napredak. Možda je dete u fazi prohodavanja, pa mu je koncentracija usmerena na to, možda ima sestru ili brata koji su po uzrastu vrlo blizu, pa mu se posvećuje manje pažnje. A možda živi u dvojezičnoj porodici gde deca kasnije progovore jer uče istovremeno dva jezika. Ipak, uzroci mogu da budu i biološke prirode.
Brojni uzroci
Uzroci kašnjenja govora mogu biti vrlo raznoliki: pre svega neurološki, zatim genetski, anomalije razvoja mozga, kognitivni uzroci, psihogeni i emocionalni uzroci, deficit auditivne percepcije, motorni poremećaji, uticaj sredine, lateralizacija hemisfera Takođe, poznato je da se nasleđuju osobine roditelja i predaka, tako se i u govorno-jezičkom smislu osobine prenose na potomke. Kod jednog broja dece koja kasno progovore nasleđe je uzrok te razvojne smetnje. Nasuprot tome u nekom broju slučajeva dece koja imaju pretke sa govorno-jezičkim manama nije se ispoljila ista nasledna osobina.
Razvojna disfazija
U poslednje vreme sve češće se može čuti kako dete ima razvojnu disfaziju. Ovaj termin podrazumeva jezički poremećaj pri čemu deca imaju teškoću da razumeju, obrade i izraze jezičku misao. Ovi mališani imaju smetnje sa izgovorom velikog broja glasova, smetnje pamćenja reči, i nepravilnom upotrebom gramatičkih oblika (agramatičnost). Česta je opšta nesposobnost verbalnog izražavanja, reakcija na slušne signale, je adekvatna, ali je fonemski sluh nezreo za uzrast i razumevanje jednostavnih verbalnih poruka. U većini slučajeva to ne znači da sa detetom nešto nije u redu, već da razvoj govora ne ide očekivanom putanjom, i da je potrebna logopedska habilitacija, kako ne bi propustilo osetljive periode razvoja – momente kada je najspremnije da se jezičke strukture nadoknade. Razvojnu disfaziju možete da prepoznate kroz dva simptoma, poremećaj auditivne percepcije i jezički deficit.
Potražite stručnu pomoć logopeda ako dete...
... ne razume jednostavne govorne naloge, ne tapše, ne maše u znak pozdrava i ne pokazuje tri dela svog tela do 18. meseca
... ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
... ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči
... sa 30. meseci u govoru nema prostu rečenicu
... ima tri godine i potpuno nerazumljiv govor
... ima usporen razvoj govorno-jezičkih struktura
Tanja Lukovac, master def. – logoped, stručni saradnik „Škole roditeljstva Nada Lazić".
Sve o Škola roditeljstva Nada Lazić saznajte OVDE.
