Kibicfensteri - prozori za izvirivanje i udvaranje
Širom Vojvodine još uvek ima dosta prelepih starih prozora, takozvanih kibicfenstera i to čak iz 18. veka. Ove prozore „za izvirivanje“ ili čak i za udvaranje, jedna novosadska porodica ovekovečila je i u suvenire. Svaki od njih danas, čuva jedno vreme od zaborava.
- Moj deda je bio invalid, retko je izlazio iz kuće ali nikada mu ništa nije promicalo iz varoši. Stolica, jastučić da ne žulja laktove i jedan stari, cvetni kibicfenster na kući, bili su mu dovoljni poput današnjeg kafenisanja u gradu, dnevnih novina ili čak i odlaska na posao. Ništa mu nije moglo promaći sa starog dobrog kibicfenstera, priseća se Novosađanka Milica Nestorović.
Priča o Kibicfensterima, međutim, počinje mnogo ranije.Naime, menjajući svoj izgled vekovima pre, istorija kaže da su kibicfensteri, u paorskim kućama imali važnu ulogu osmatračnice i bili takoreći u punoj ’modi’ u i 18. I 19. veku. Kako samo nemačko ime kaže, u pitanju su prozori za virenje ili izvirivanje. Izbačeni su izvan ravni kućne fasade da onome iznutra, naslonjenom na prozorsku dasku, dozvole poglede ne samo napred već i levo i desno, uz i niz ulicu.
Prvobitnoj nameni, brzo su dodati i dekori u vidu zavesa, cveća i još nekih detalja, i to uglavnom u zavisnosti od bogatstva porodice koja ih je gradila. A ko ih nije video, lako se moglo desiti i da udari glavom u njih. Danas su međutim, kibic-fensteri na mnogim starim kućama izvaljeni i zamenjeni prozorima sa roletnama. Novosadska porodica Nestorović od njih ipak ne odustaje. Pre nekoliko godina, konkurišići za izbor zvanično suvenira Novog Sada, napravili su upravo jedan kibicfenster sa slikom Petrovaradinskog sata, kada se otvori.
- To je bila ideja, da se prošlost kao i sadašnjost šire svetom i da deo Novog Sada stigne na sve strane planete, kaže Milica. S obzirom na to da smo zaista ostali jako verni Vojvođanskoj prošlosti i tradiciji, nije trebalo mnogo da se ta ideja pretvori u kreativnost i posao. Danas je to naša svakosnevica. Suprug, dva sina i ja, poslikali smo stotine kibicfenstera po Vojvodini, popričali sa stotinama ljudi kojima su ti prozori zaista značili. Danas ih izrađujemo kao suvenire, baš onakve kakvi su nekada bili i mušterijama prepričavamo svoje i upijamo njihove "priče sa prozora"
Nove generacije verovatno neće ni znati da su postojali, da su se sa ovakvih prozora zapravo pratila dešavanja u varoši, da se zaljubljivalo i bolovalo. Nove stvari, međutim, ne moraju uvek nužno biti bolje od onoga što brišu, priča Jovan Nestorović, jedan od dvojice sinova koji podržava ideju roditelja da se jednostavno, neka tradicija i materijalno sačuva.
- Zamislite samo koliko je tu truda trebalo uložiti za izradu samo jednog, isturenog prozora na kući, koliko ih je obično bilo. Nama trebe dosta vremena da i mali suvenir sklopimo, prefarbamo i ukrasimo. Moderni prozori se, međutim, ugrađuju za nekoliko sati, pa u poređenju na nekadašnji trud i kreativnost, greota je prosto da se tek tako zaborave. Mi ih ipak održavamo u životu, istrajan je Jovan.
Kibicfenstera danas još uvek ima na kućama u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Vršcu i Zemunu. Nije to ta namena kao nekada, ali činjenica da su zadržani na kućama, sigurno znači da ako u neku od tih kuća svratite, sigurno je, i godinama kasnije, imaće što šta da vam ispriča.
