Dom i porodica

Ruža – kraljica cveća

Pročitate sve ono što niste znali o možda najlepšem cvetu na svetu – ruži. Poznata je od davnina i danas se često može naći u baštama mnogih kuća, čijim cvetovima najlepših boja i čitavom paletom mirisa, krepi i dušu i telo.
12.06.2014. - 14:33h

Od davnina se smatra da je ruža najplemenitije i najlepše cveće. Istorija gajenja ruža potiče unazad 5000 hiljada godina. Mnoge civilizacije, narodi i kraljevstva, imali su poseban odnos prema ovom cvetu. Bez ruže se nije moglo roditi, živeti pa ni umreti. Vođeni su i - ratovi ruža - u Staroj Engleskoj, gde su se zaraćene strane obeležavale cvetovima ruža. Na jednoj strani su bile bele ruže, a na drugoj crvene. U mnogim re-ligijama, mitovima i verovanjima, ruža zauzima značajno mesto. Opevana u mnogim pesmama, opisana u romanima, naslikana na mnogim slikama. Egipatsku ružu, koja je bila poznata po svojim prelepim laticama je između ostalog, koristila Kleopatra da bi zavela Marka Antonija. Ružu su gajili stari Grci, a njeno poreklo su dovodili u vezu sa Bogovima. O mirisu ruže su pevali stari grčki pesnici i nazivali je kraljicom cveća. Prvi javni vrt ruža u Atini osnovao je 306. godine pre nove ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere ružu. Kod starih Rimljana postojao je kult ruže. Rimska boginja ljubavi Venera je povezivana sa ružom. Ruža je bila simbol ljubavi i lepote. Za stare Rimljane ruža je bila i simbol veselja.

U narodnoj medicini, običajima, kulinarstvu, poslastičarstvu ruža je nezaobilazan faktor. Ruža je zaista dragulj među biljem, jer sem lepote, ona nam daje sirovine za pravljenje ukrasnih kutijica i fi-gurica (ružino drvo), sirovine za proizvodnju soka, sla-tkog, želea, ratluka, pekmeza, čajeva, sirovine za pro-izvodnju parfema, mirisnih ulja i vodica. U prirodi raste oko 400 vrsta ruža, a hibridizacijom i selekcijom stvoreno je oko 35 000 sorti. Sa razlogom je RUŽA ponela epitet kraljice cveća.
SADNjA I RAZMNOŽAVANjE
Ružu možete posaditi u jesen i u proleće. Međutim, iskustvo je pokazalo da je jesenja sadnja ruže bolja i uspešnija. Veći je procenat uspešno primljenih-ukore-njenih biljaka ukoliko se taj posao obavi u jesen. Jesenja sadnja ima prednosti nad prolećnom (jedino što je u je-sen teže saditi jer je boravak u bašti manje prijatan). Biljku sadite isključivo kad je zemlja suva i dobro oce-đena. Postoje vrste ruža koje do kasno cvetaju i imaju kasnu vegataciju, zato sadnicu koju želimo saditi treba dobro pripremiti. Kad se biljka posadi u jesen, obično zima nastupi tek kroz mesec ili dva, pa korenu ostaje dovoljno vremena da počne da se ožiljava. Ruže možete saditi do kasno u jesen, tačnije sve dok zemlja ne smrzne. Zemlja se zbog mraza dosta brzo slegne oko korena i obično te ruže procvetaju desetak dana pre ruža zasađenih u proleće. Kada se biljka sa prolećem počne buditi, ona je već dobro ukorenjena, vegetacija joj ne kasni, a i manja je šansa da će ruža posađena u jesen odbaciti novo stanište. Ako imate stari zasad ruža koji želite da obnovite, nikako nemojte saditi nove sadnice na ista mesta. Novu ružu pomerite bar pola metra od mesta na kome je bila prethodna. Bitno je da sadnicu ruže dobro pripremite, kako bi sadnja bila sto posto uspešna. U suštini, najvažnije je da imate dovoljno ljubavi i strpljenja, da ispunite nekoliko osnovnih uslova i gajenje ruža neće biti naporan i ri-zičan posao, već upravo jedan opuštajući hobi koji će ispuniti sva naša čula. Za ružu je važno da ima dosta humusa, kako bi mogla adekvatno da se reguliše drenaža. Lepljiva, teška zemlja i ilovača ne pogoduje ružama. Zato, kad obrađujete i pripremate zemljište za vaš povrtnjak na isti način to uradite i u ružičnjaku i neće biti problema. Najbolje bi bilo da sa proleća nađubrite zemlju, preko-pate je i tako pripremljenu ostavite do jeseni kada bi usledila sadnja. Dodavanje stajskog đubriva, kalcijuma, kojeg ima dosta u živinskom stajnjaku, uticaće na vašu biljku u velikoj meri. Ruža će znati da vam se zahvali na pažnji koju joj pružate. Počastiće vas divnim cvetovima, mirisom i bujnom vegetacijom. Kada planirate vaš ružičnjak gledajte, ukoliko imate mogućnosti, da to bude neko polusenovito mesto, negde gde će biljka moći da ima približno jednak broj sunčanih i senovitih sati. Ruža dobro trpi sunce ukoliko su odrađene adekvatno mere zaštite pa je biljka zdrava i otporna. Kada napravite raspored gde biste želeli da je sadite iskopajte rupu velečine 30x30x30 cm. Valjalo bi da pre sadnje biljka stoji nekoliko sati u kanti sa vodom. Kako bi koren povukao dovoljno vode, koju bi biljka ka-snije koristila pri ukorenjavanju, kada su potrebe za vodom mnogo veće.

Ako je sadite u jesen potrebno je biljku uzimiti tj. za-grnuti zemljom, lišćem ili slamom kako bi je zaštitili od mrazeva, jer je tako zasađena biljka najosetljivija. Ako je u pitanju prolećna sadnja takođe bi bilo dobro da je zaštitite zagrtanjem, jer su i kasni prolećni mrazevi jako česti. Zemlja se uklanja na proleće, tek kad biljka potera oko pedalj dugačke mladice. Ali je potrebno opet na zimu izvršiti zagrtanje. Visoke sorte ruža treba uzimiti tako što ćete ih umotati najlonom ili slamom. Na korenu se odstranjuju sve obolele žile, oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 cm. U koliko se ruža sadi u jesen sa nadzemnog dela se uklanjaju samo slabe i oštećene grančice dok se glavno orezivanje vrši u proleće. Ruže se razmnožavaju na više načina: semenom, rez-nicama, povaljivanjem ili okuliranjem. Razmnožavanje semenom je postupak koji se primenjuje pri selekciji. Ovu proceduru koriste profesionalni uzgajivači kako bi od više vrsta napravili ružu koja će zadovoljiti po-stavljene zahteve. U vrtnim uslovima, ipak je najčešće ra-zmnožavanje reznicama. Okuliranje je zapravo kalemljenje pod koru, i ovo je jedan od najbržih i najsigurnijih na-čina razmnožavanja. Povaljivanje je jedan od vrlo uspešnih i lakih načina. Potrebno je samo da biljka ima lepe grane, dugačke i ni-ske, kako bi se mogla položiti na zemlju. Kada biljka ima najlepšu vegetaciju a to je negde avgust mesec, grane koje su najbliže zemlji, povalite-položite na zemlju, i negde na sredini tako položene grane, napra-vite rez oštrim nožem ili skalperom, zatim obilno na-bacite zemlju na to mesto. Napravite kanalić okolo kako biste lakše zalivali i obilno zalivajte stalno do jeseni. Na proleće, bi trebalo da je ruža pustila koren tu gde je bila zasečena i zatrpana. Možete proveriti, ako se oži-lila, presečete makazama i imate novu sadnicu ruže. Ako nije ostavite je dok ne pusti žile.

OREZIVANjE RUŽA
Orezivanje ruža, pored sadnje, jeste jedan od najvažni-jih poslova i treba dosta prakse i znanja kako bi se fo-rmirala lepa biljka, koja će kasnije obilno cvetati. Me-đutim, nemojte da vas to plaši, ovo jeste ozbiljan posao i za velike znalce, ali nije nešto što se ne može naučiti. Nemojte biljku u septembru mesecu poseći skroz do zemlje i očekivati na proleće savršenu vegetaciju. Tačno je da orezivanje počinje sa jeseni, ali, neke vrste ruža cvetaju do kasno i nemojte žuriti da ih isečete. Sa jeseni skratite grane za jednu trećinu dužine, tako su potkraćene taman dovoljno da mogu prezimiti, da ih sneg i vetar preko zime ne izlome, jer obično ako se iz-lome lako smrznu i propadnu. Kada dođe proleće, onda nastupa pravo orezivanje. U prvoj polovini marta meseca prvo orežite, ukoliko imate smrznutih grana a zatim one zdrave grane koje smo jesenas skratili za trećinu, ponovo skratite za još jednu trećinu. Formirajte im lep oblik i onda pustite prirodu da odradi svoj deo posla. Orezivanje se može vrštiti i leti kako bismo naterali biljku da ima u kasnu jesen takođe lepo cvetanje. To se na-ziva zelena rezidba. Skidaju se dugačke, tanke i nekvali-tetne grane. Skraćuju se grane koje su već cvetale. Tako ih pospešujemo da puštaju nove izdanke i nove pupoljke.

Emisiju "Domaćin" možete pogledati i na našem sajtu OVDE.

 

Izvor: domacin