Pustite brucoša da sam brine o sebi!
Za roditelje brucoša, naročito onih koji zbog studija napuštaju rodni grad, početak oktobra predstavlja najstresniji period. S jedne strane uzbuđeni su i ponosni što im je dete odraslo i upisalo fakultet, a s druge osećaju tugu zbog odvajanja i strah za život svog čeda u drugom gradu, bez brige, pažnje i prismotre na koju je naviklo.
Strah od nesnalaženja, kaže Svetlana Virijević Mudrić, psihoterapeut, uglavnom je neopravdan jer su, tvrdi ona, mladi ljudi tih godina zaista sposobni da vode računa o sebi.
NE ZIVKAJTE SVAKI ČAS
– Većina roditelja je, kad je reč o vaspitanju, završila posao do detetovog polaska na fakultet, pa je ono, neko manje neko više, sposobno da samo brine o sebi. Od roditelja zavise još samo finansijski, i to ako uz studije ne rade, ali zato mogu da se snađu kad je reč o ostalim obavezama i poslovima – ističe naša sagovornica i dodaje da roditelji detetu u trenutku razdvajanja treba da daju do znanja da će za njega uvek biti tu i da ono uvek može da računa na njihovu pomoć i podršku, ako mu zatreba.
A kako će koja porodica prebroditi prvo ozbiljno i ujedno najteže odvajanje, najviše zavisi od toga kakvi su odnosi sa detetom izgrađeni ranije. Neki roditelji su decu puštali da se potpuno osamostale i dok su živeli pod istim krovom, ali ima i onih koji su noćima čekali budni da se dete vrati iz provoda, a u međuvremenu su ga bombardovali porukama i pitanjima gde je i kada će doći kući.
– Oni će sigurno stalno zivkati svog brucoša i pitati ga ima li problema, treba li mu nešto, da li je gladan i slično. To nije dobro, jer dete treba pustiti da se osamostali i ne zivkati ga svaki čas. Na taj način roditelj mu pokazuje da ima poverenja u njega, što je adolescentima, posebno u ovom periodu, izuzetno važno – kaže Svetlana Virijević Mudrić.
TREBA IM PODRŠKA, A NE VAŠ STRAH
Odvajanje najteže podnose roditelji koji ni sami u suštini nisu prerasli svoje odvajanje od primarne porodice. Oni znaju da upijaju strahove svoje dece. Umesto da im budu podrška, oslonac ili zaštita kad zatreba, oni se zapravo plaše umesto svoje već odrasle dece, a pride apsorbuju i njihovo nezadovoljstvo i agresiju. Ta netaktičnost, mešanje uloga i strahova mogu mladoj osobi znatno da otežaju život i osamostaljivanje, a posredno i odnose sa roditeljima.
Roditelji, kaže Svetlana Virijević Mudrić, treba da imaju na umu da upisivanje i odlazak na fakultet nije prosto studiranje, učenje onog što je odabrano kao naoružavanje za postizanje uspeha u spoljašnjem svetu odraslih.
– To je višedimenzionalno iskustvo koje uključuje strasne nade i uznemirujuće strahove. Najznačajniji faktor u tom prelasku iz kasne adolescencije u doba mladih, odraslih ljudi predstavlja veličina promene, odnosno prelazak iz zavisnog oslanjanja na roditelje na samostalnost i oslanjanje na samog sebe i svoje unutrašnje snage – zaključuje naša sagovornica.
Izvor: zena blic
