Tata daje osećaj sigurnosti

Način života i imperativi koji su pred današnjim tatom jesu društvena i finansijska afirmacija koja mu onemogućava da bude dovoljno vremena sa svojom porodicom. Ponekad i same mame nesvesno preuzimaju potpunu kontrolu nad podizanjem deteta i istiskuju tatu iz njegove prirodne uloge.

- Za razliku od žena, muški osećaj ostvarenosti zasniva se prvenstveno na postignućima umesto na negovanju porodičnih odnosa. Muškarci žele da budu dobri očevi i muževi, ali njihova definicija muškosti proističe uglavnom iz uloga van porodice - objašnjava porodični terapeut Ljiljana Filipović.

Tate često po inerciji ponavljaju grube i neprimerene vaspitne metode iz prošlosti na svojoj deci, naročito prema dečacima. To rezultira manjim poverenjem i slabijom povezanošću dece s njima.

- Očevi treba da počnu vrlo rano sa preuzimanjem svoje uloge, još dok je beba u majčinom stomaku. Tada je važno posredno uključivanje, jer briga o trudnici uključuje i brigu o još nerođenoj bebi. Kada se beba rodi važno je da otac bude stalno prisutan i da obezbedi vreme za učešće u brizi za dete. Od druge godine života deteta otac treba da ima aktivnu ulogu i u njegovom vaspitanju. To od savremenih očeva zahteva posvećenost, znanje o roditeljstvu, spremnost da izrazi vlastita osećanja i da razume i pomogne kad je teško - ističe psihoterapeut Darka Krsmanović.

Pravo vreme za tate najčešće dolazi sa trećom godinom i nastavlja se u četvrtoj i petoj. Tada dete privodi kraju psihološko odvajanje od mame i počinje na novi način doživljavati oca, kao i avanturu upoznavanja opasnijih situacija. Ali, da bi krenulo u nepoznati svet, dete mora da se opremi unutrašnjom sigurnošću i da se oseća snažno. Taj osećaj sigurnosti uvek se vezuje za oca. To je ona važna dimenzija koju dete dobija od oca koji je stabilan, svoj i snažan.

Izvor: Blic